Европска комисија је подржала отварање приступних преговора са БиХ, на изненађење многих, уз Молдавију и Украјину, пише "Политико" позивајући се на европске званичнике.
Лист наводи да гласине о "зеленом свјетлу" за БиХ нису добро прошле међу неким дипломатама ЕУ, који су љутито указивали на наводно назадовање БиХ у погледу владавине права.
"Додијелили смо БиХ статус кандидата под претпоставком да ће то подстаћи реформе, а од тада смо видјели само погоршање владавине права и политичке ситуације. Како сада можемо да одлучимо да отворимо преговоре са њима и да и даље очекујемо да друге земље кандидати марљиво спроводе своје реформе?", упитао је дипломата ЕУ.
"Политико" подсјећа да би Европска комисија за нешто више од 24 сата требала да објави дуго очекивани извјештај о проширењу и да су у земљама Западног Балкана велике наде да ће се ЕУ коначно покренути у смислу њихових кандидатура за чланство.
Србија, Црна Гора и Сјеверна Македонија добиле су прије више од 10 година статус кандидата, што је први велики корак ка придруживању ЕУ, али су од тада "заглављене" у спорим преговорима о чланству.
Брисел појачава свој ангажман са балканским земљама уочи самита лидера ЕУ, који имају посљедњу ријеч о томе да ли наставити проширење како то предлаже Европска комисија.
Високи дипломата ЕУ Жозеп Борел позвао је своје колеге из региона да разговарају о спољној политици у Бриселу 13. новембра, потврдило је троје дипломата.
"Политико" пише да се спекулише да ће се балкански лидери састати са колегама из ЕУ на специјалном самиту у Бриселу 13. децембра, дан прије Самита Европског савјета.
Лист наводи да су очи упрте у Београд, односно Србију, највећу и најмоћнију земљу у региону, која се бори за улазак у ЕУ још од Самита у Солуну 2003, али посљедњих година њен европски пут је застао због одбијања да уведе санкције Русији.
