Гдје су одговори?

Постоји ли само америчка слобода говора?

  • Извор: АТВ
  • 27.07.2024. 19:05

Како тачно објашњавате тврдњу да санкције нису усмјерене против радника, уколико управо радници имају проблеме са остваривањем основних људских права у властитој држави? Ко је од радника АТВ-а лично санкционисан? Гдје су имена радника на листи ОФАК-а? Због чега новинари АТВ-а не могу добити кредите у банкама? Да ли је особље Амбасаде САД-а у Сарајеву или Конзулата у Бањалуци долазило или звало банке говорећи им да ће сносити посљедице уколико буду дали кредит радницима АТВ-а? Да ли је према правним нормама дозвољено кршење медијских права и слобода у Европској Унији и земљама које су у претприступним преговорима?

Ово су јасна и конкретна питања на која већ мјесецима тражимо исто тако јасне и конкретне одговоре, којих још увијек нема. Нема их од оних који се наводно заклињу у слободу говора, заштиту људских права и демократију. Амбасада САД у БиХ, Делегација Европске Уније у БиХ, Међународна федерација за људска права, Европска комисија, Европски суд за људска права у Стразбуру, ОФАК, Организације за заштиту људских права, само су неке од адреса на које смо писали.

Стизали су у најмању руку суманути одговори, попут оног из америчке амбасаде "Већ смо вам одговорили" или оног у којем лоптицу пребацују на банке, правећи се да они нису креирали кризу и нарушили основна људска права. Дакле конкретних одговора на конкретна питања није било, како вријеме одмиче, неће их очигледно ни бити. Нпр. из Хелсиншког комитета у Сјеверној Македонији преусмјерили су нас на Хелсиншки комитет у БиХ. Мејл смо послали и њима али одговор никада добили. Чак ни да је грешка.

Поједини су на ово америчко иживљавање и до данас остали нијеми. Радници се због саможивости америчке администрације боре за егзистенцију, живот им се промијенио из коријена, кредите не могу подићи, а као посљедица америчких санкција 80 радника УНА телевизије остало је без посла. Толико о њиховим увјеравањима да санкције нису усмјерене против радника. 

А толико и о њиховој демократији и пропагирању слободе говора. Држава која се куне у исту ту демократију у другој би да је кроји по својој мјери и да кажњава по њима неподобне и непослушне. Лицемјерније не може. Вршљала би америчка Амбасада  и одређивала правила како се њима може. И док заговарају права и слободу говора, каква је то слобода  најбоље говори што су први ударили на медије. На нашу су медијску кућу ударили међу првима, то им није било довољно па су ударили још једном и тако већ двије и по године.  За своје ударце за сходно нису нашли ни један валидан аргумент нити доказ, а бар би они требали да знају да тако не може.

Циљ им је  очигледно да слободно изражавање и мишљење постане немогуће, јер то није по њиховим принципима а чим се неко усуди да то уради биће санкционисан, што никако није нормално. И опет понављамо, на све ове наше бројне упите, остали смо ускраћени на конкретне одговоре. Али шта друго очекивати од таквих, које није брига за људе које су оставили без посла.  Демократска Америка одлучила је у БиХ увести демократски мрак. Па питамо да ли то само постоји америчка слобода говора? 

Пратите нас и путем Вибера