Pristupanje BiH NATO-u želi 56 odsto građana BiH, 37 odsto je za vojnu neutralnost, a sedam procenata bi da BiH uđe u neki drugi vojni savez. Pokazuje to istraživanje banjalučkog Udruženja „Centar za lobiranje“, provedeno među 700 anketiranih tokom avgusta. Rezultate su predstavili na konferenciji u Banjaluci.
"Cilj konferencije nije da se opredijelimo nego da javnost upoznamo sa svim prednostima i nedostacima koje bi BiH imala odlukom o vojnoj neutralnosti odnosno ulaskom u NATO. Da, takođe, istovremeno objasnimo građanima i jedan i drugi koncept na najrazumljiviji način", kaže Danijela Đerić iz Udruženja Centar za lobiranje.
Kada se razdvoje tri politička centra, Banjaluka, Sarajevo i Mostar, slika je znatno drugačija. U Banjaluci je najveća podrška za vojnu neutralnost (76 odsto), za BiH u NATO-u izjasnilo se 13 odsto anketiranih, a 11 procenata je za novi vojni savez. U Sarajevu je za NATO 72 odsto građana, a za taj vojni savez je u Mostaru 74 odsto građana.
Profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Miloš Šolaja kaže da je u jednom periodu put prema NATO-u bio zajednički i da brojni dokumenti pokazuju da je bilo saglasnosti.
"Činjenica je da su interesi u međuvremenu promijenjeni i da je između ostalog NATO napravio neke greške koje su odbile ili odvratile RS od snažnijeg učešća na tom putu. U ovom trenutku moramo shvatiti da RS smatra da je Rusija veći garant bezbjednosti i da je u tom pogledu ostvarila jako dobre kontakte. Ima jako mnogo razloga da se misli da je to na takav način iako bi s druge strane i NATO imao svoje prednosti", kaže Šolaja.
Ulazak u NATO znači finansijsku stabilnost, čulo se na skupu. Međutim, ima i onih koji smatraju da bi za sve države bivše Jugoslavije, pa i BiH i RS, bilo najbolje da su vojno neutralne.
"Odnosno da se taj proces završava na niovu partnerstva za mir, ili u slučaju potreba da se raspiše referendum na nivou entiteta da ne bude pregalsavanja, majorizacije i da ta stratešaka odluka bude na nivou entiteta i konstitutivnih naroda", kaže Mitar Kovač, direktor Evro-azijskog bezbjednosnog foruma iz Beograda.
"Bankarski rejting BiH bi se povećao, troškovi i profilisanje naših Oružanih snaga bi bili u skladu sa jednim sistemom, na međunarodnom planu BiH bi puno dobila i sjedila bi u jednom elitnom klubu gdje se donose odluke. Mane mogu biti da li bi više bili izloženi onima koji su protiv NATO-a", smatra Denis Hadžović, direktor Centra za sigurnosne studije Sarajevo.
U BiH nema jedinstvenog stava o članstvu u NATO savezu i ovo pitanje teško je rješivo bez aktivnog učešća stručne i naučne javnosti koja treba da iznese svoje mišljene, a ne politika koja manipuliše građanima, poručeno je sa konferencije.
