Милица Ристовић Крстић, директор Института за метрологију БиХ, реаговала је на оптужбе њеног замјеника Хариса Мемића, који тврди да она не ради по закону а о чему је послао допис надлежним институцијама БиХ. Ристовић Крстић наводи да је тужно што Мемић намјерно заобилази законске одредбе покушавајући да криминализује рад директора Института те потенцијално и других државних службеника у Институту.
Она каже да је Законом о оснивању Института за метрологију Босне Херцеговине прописано да су директор и замјеник директора Института дужни, на основу Устава, закона, других прописа и смјерница Савјета министара БиХ, савјесно извршавати повјерену дужност лично су одговорни за њихово извршавање, као и за рад Института.
Ова одговорност замјеника директора, додаје Ристовић Крстић, односи се на дио када он замјењује директора ако није у стању да обавља своја овлашћења и обавезе.
„Стога, не само да би свако колективно одлучивање било вишеструко незаконито, већ је јасно да замјеник директора Института има само једно законско право и надлежност: да замијени директора када није у стању да обавља своја овлашћења и обавезе. Због његове илузије о властитој важности као замјеника и његовог бахатог понашања према дојучерашњим колегама њему су још у мају ове године детаљно дате до знања информације из позитивних прописа надлежностима замјеника директора. Без обзира на те недвосмислене цитате из закона и других прописа, он истрајава у тумачењима која кореспондирају његовој нереалној спици стварности“, навела је Ристовић Крстић у саопштењу.
Она каже да у Мемићевом допису, који је послао институцијама у БиХ, препознаје се жеља, која долази од страха од одговорности за урађено и за неурађено a све у циљу да се огради од одговорности ишчекујући при томе неку помоћ институција.
„Да би оправдао своје понашање не преза од: потцјењивања свега што се догађа у Институту када он није дио тог резултата, ниподаштавања науке и истраживања којим се бави Институт годинама и давања тумачења, У бити дистрибуције обмана, на разне теме из историје Института у којима је, према ријечима мог претходника и осталих колега, учествовао епизодно или никако, истовремено се хвалећи својом важношћу и историјском улогом у неким по њему успјесима Института. Његово наметање за стручњака без покрића за све и свашта може проћи само код неупућених или код лаика, а свакако не може проћи код сарадника и свједока развоја Института“, истакла је директор Института уа метрологију.
Наводи замјеника директора Института Хариса Мемића да је он независни експерт изабран од стране Савјета министара као члан Савјета за метрологију БиХ су апсолутно нетачни и наводи на закључак да је он, у некој конкуренцији путем јавног позива дошао на то мјесто, а истина је да је господин Мемић један од приједлога претходног директора Института из реда државних службеника, наводи се даље у саопштењу.
Нажалост, као члан Савјета за метрологију Мемић није показао своје експертско знање нити исказао иницијативу за рад у овом тијелу, имајући у виду да је Савјет у свом четворогодишњем мандату имао укупно двије сједнице, иако је у Пословнику о раду овог тијела дефинисано да ће се одржавати најмање двије сједнице годишње.
У наставку преносимо објашњење Милице Ристовић Крстић.
„Појашњења ради, Савјет за метрологију БиХ је савјетодавно тијело именовано од стране Савјета министара чија је надлежност јасно дефинисана у члану 5. Закона о метрологији БиХ (,Службени гласник БиХ", број 19/01). Осим тога, директор Института је, приликом доношења подзаконских аката дужан консултовати Савјет за метрологију БиХ, што је у овом мандату сваки пут учињено писменом коресподенцијом са предсједницом Савјета за метрологију БиХ која, према Пословнику о раду Савјета, представља Савјет и сазива сједнице са молбом за одржавање сједнице на којима би се разматрали дати акти. Како до сједнице никада није дошло, нити је примљена било каква повратна информација, подразумијева се да Савјет нема примједби на нове подзаконске акте. Такође, желим истаћи да је у истој процедури донесено нових 14 подзаконских аката, од којих је најмање једне половине аутор сам замјеник у својству државног службеника на позицији шефа Одсјека за именоване лабораторије, надзор и верификацију. Господин Мемић у четири године постојања и рада Савјета никада није иницирао одржавање сједнице Савјета, на шта као сваки други члан Савјета има право.
Када говоримо о уређају за мјерење гледаности (пиплметр) као мјерилу законске метрологије важно је истаћи да је ово мјерило предмет законске метрологије у Босни и Херцеговини од 2012. године, те да је сам замјеник у том периоду био шеф одсјека за именоване лабораторије, надзор и верификацију, те водио процес именовања лабораторија за верификацију мјерила, између осталог и лабораторије која је верификовала ове уређаје. Наводећи да се новим Правилником о именованим мјеритељским лабораторијама отвара могућност неакредитованим лабораторијама да буду именоване, намјерно се обмањује јавност јер та пракса постоји већ најмање 12 година и била је дефинисана одлуком претходног директора, а сада се овај случај третира подзаконским актом у складу са чланом 4, став 6 Закона о метрологији Бих (.Службени гласник БиХ", број 19/01), гдје стоји да лабораторије које подносе захтјев за именовањем морају проћи процедуру акредитације или процедуру једнаковриједну процедури акредитације.
Реченица да се уређај за мјерење гледаности у ЕУ и у СЕРТА не сматра мјерилом је, онолико колико се може разумјети ова бесмислица, чисти памфлет јер нити ЕU а сигурно ни СЕГТА се на овај начин не баве овим дефиницијама. Осим тога, ово је уређај са мјерном функцијом који спада у нехармонизовану област у законској метрологији и ствар је сваке државе како ће мјерила и мјерења из нехармонизоване области регулисати.
Појашњења ради, сва мјерила у законској метрологији су сврстана у она која припадају хармонизованој области (њих је 11) и имају их све државе Европе, те она која припадају нехармонизованој области и она су предмет одлуке државних ауторитета у земљи, а свака држава их има барем три пута више од ових 11 хармонизованих. Тако да и питање да ли је БиХ једина која ову нехармонизовану област овако регулише је ирелевантно. Немогуће је да ове чињенице, које су тривијалне и за метролога почетника, не зна и господин Мемић, него је вјероватније да оваквим неистинама покушава да вама, неупућеним у ове детаље, драматизује своје обраћање како би илузију свог статуса и важности покушао да, уз вашу помоћ, конкретизује“, објашњава Ристовић Крстић.
Тужно је што замјеник директора са дугогодишњим искуством у метрологији намерно занемарује ове законске одредбе покушавајући да криминализује рад директора Института, те потенцијално и других државних службеника у Институту који раде у складу са законом, наводи она.
„Наиме, иако на први поглед замјеник директора Института жали што је закон функцију замјеника дефинисао на претходно описан начин, из навода из дописа може се закључити да му је основна сврха скидање сваке врсте одговорности са себе, укључујући и за период у коме је обнашао функцију шефа Одсјека за именоване лабораторије, надзор и верификацију. Према изјавама мог претходника, током петнаестогодишњег рада у законској метрологији као шеф одсјека, није било ниједне иницијативе за увођење нових области у законско мјерење. Умјесто тога, све туђе приједлоге и креативне идеје настојао је да минимизира“, изјавила је она.
Што се тиче припреме и доношења аката којима се планира рад Института као што су средњорочни план и годишњи програм рада, Ристовић Крстић каже да се исти припремају од стране радне групе коју чине сви руководиоци одсјека и сектора Института, што указује на свеобухватан стручни те надасве транспарентан приступ у стратешком планирању. Због тога, додаје, заиста је беспредметно навођење о ускраћивању информација.
„Надаље, конкурсне процедуре запошљавања унапрјеђења врше се у складу са одлукама Савјета министара и проводи их Агенција за државну службу Босне и Херцеговине те су потпуно јавне и транспарентне по природи што се, како замјеник наводи, лако може провјерити, чиме се такође лако утврђује да је апсолутно нетачан навод да се ради о лицима из реда „једног" народа
Поштовани министри, жао ми је што ово морам рећи, али имате посла с човјеком, који се, након што је у скоро петнаест година мандата претходника особе која му је омогућила да упозна метрологију на свим континентима и учи од најбољих у свијету — изненада преселио у свијет заборава. Очекивао је да сви у Институту, попут њега, исто тако забораве прошлост, али се на његову велику несрећу то није догодило скоро па ни код кога“; закључује Ристовић Крстић.
