Постоји у Сребреници и меморијал посвећен убијеним Србима, али ту не долазе западне делегације јер српске жртве грађанског рата у БиХ за њих не постоје, а не помињу се ни у резолуцији у УН, те стога тај документ уопште не доприноси помирењу већ поново распирује ратни дух, објавио је први канал руске државне телевизије.
У опширном ТВ прилогу "Русија 1" истиче да су под командом Насера Орића у протеклом рату у БиХ извршени бројни злочини у мјестима гдје су живјели Срби на подручју Сребренице, да је једно од најстрашнијих био крвави Божић, а да су се сва звјерства дешавала у заштићеној зони под контролом холандских припадника УН.
Истребљење Срба на подручју Сребренице трајало је три године, али то није тај масакр у Сребреници о којем говоре западни медији.
У прилогу емитованом недавно у програму руске државне телевизије се напомиње да су Србија и Црна Гора великим протестима одговориле на резолуцију у Сребреници усвојену у Генералној скупштини УН.
Русија, којој је за то што је гласала против захвалио предсједник Србије Александар Вучић, признала је антисрпски карактер те резолуције који је припремила Њемачка, без обзира на своје историјско искуство.
Против и уздржаних на недавној сједници Генералне скупштине УН било је више него оних који су гласали за резолуцију - 87 против 84, али то је било довољно да се увоји јер су таква правила, наводи се у прилогу.
Напомиње се да је Вучић истакао да резолуција има политички карактер и захвалио Кини, Русији и Уједињеним Арапским Емиратима који су гласале против резолуције, истичући да Србија то неће заборавити никад, као и Мађарима који су једини у региону иступили против спорног документа.
Руски амбасадор у УН Василиј Небензја истакао је да иако резолуција није обавезујућа њено доношење угрожава мир у региону, подстиче сукоб на Балкану. Он је додао да су указивали коауторима резолуције прије гласања да ће то завршити лоше, да ће отворити ране геноцида који нису поменути у многим земљама гдје су се догодили и да то открива Пандорину кутију.
У прилогу руске ТВ од 24. маја указује се да Њемачку у УН никада нису осудили за геноцид и злочине у Другом свјетском рату. Штавише, оптужујући за геноцид Србе, у Берлину сада категорички одбијају да је геноцид био блокада Лењинграда без обзира на доказе које је изнијела Русија.
Њемачка сада одбија оптужбе Никарагве која их је тужила за садејство у геноциду у Гази због доставе оружја Израелу.
Напомиње се да је међу тамним страницама историје Њемачке и истребљење стотине хиљада становника Танзаније крајем 19. вијека када је колонијална војска Њемачке узимала као трофеје чак и кости убијених људи. За крваве злочине у Танзанији извинио се предсједник Њемачке Штајнмајер, али то не сматрају геноцидом у Њемачкој.
Руска државна телевизија истиче да је један од иницијатора резолуције о Сребреници и Руанда у којој је 1994. године извршен геноцид, убијено од 500.000 до 1.100.000 становника или 20 одсто становника.
Геноцид је био планиран руандском политичком елитом, коју је подржавала тадашња француска власт, достављајући оружје, финансијску помоћ и инструкторе. Власт у Руанди су и до тада оптуживали за етничко чишћење.
У ТВ прилогу "Русија 1" подсјећа се и да је представница Никарагве Елеане Пичардо на сједници Генералне скупштине УН истакла да резолуција о Сребреници не доприноси помирењу народа у региону, као и да Европа не смије заборавити страшни геноцид над њеним прецима у Америци и над Африканцима, о колонизовању и поробљавању њених предака.
С обзиром на двоструке стандарде Запада, поставља се, како је рекла Пичардо, питање хоће ли западне земље подржати и бити коаутори резолуције о геноциду против колонизације држава.
У прилогу се објашњава да су Београд и Бањалука негодовали што се резолуцијом о Сребреници Срби проглашавају народом одговорним за "геноцид", те указује да постоји бојазан да спорни документ може бити искориштен у прилог настојањима да се доведе у питање опстанак Републике Српске, чему се Срби противе. Власти Српске предложиће за 30 дана званичном Сарајеву пројекат договора о мирном разграничењу БиХ.
О томе да ће резолуција о Сребреници довести до распада БиХ, упозоравао је раније у интервју за руску државну телевизију предсједник Српске Милорад Додик, наводи се у прилогу и напомиње да Срби у Црној Гори нису одобрили гест свог руководства које је гласало за резолуцију.
Донесена резолуција темељи се на пресуди у Хашком трибуналу, према којој је у Сребреници 1995. године, било убијено наводно 8.000 Бошњака, али српска страна тврди да истрага није била урађена адекватно и да је број страдалих претјеран.
Душан Павловић из Центра за друштвено-политичка истраживања у прилогу истиче да је та цифра од 8.000 људи списак несталих и да ништа не говори осим да је човјек нестао, не зна се да ли је жив или мртав, а ако је мртав на који начин је умро.
"Али тај су списак представили као списак жртава ратног злочина", додао је он.
У прилогу се напомиње да Београд и Бањалука признају да се у Сребреници догодио злочин, али не и геноцид.
Да су неке од "жртава" из Сребренице и сада живе указао је предсједник Српске Милорад Додик, који је недавно новинарима показао списак од 87 живих људи, али су њихова имена уклесана у Меморијалном центру у Поточарима.
Наводи се да је овај меморијални центар у Поточарима некада био база УН, да га је отворио бивши амерички предсједник Бил Клинтон и да га сваке године посјећују свјетски званичници и јавне личности, међу којима је била и Анџелина Џоли 2014. године која је ратна дешавања у Сребреници назвала "геноцидом".
У прилогу се указује да су бројни историчари против кориштења тог страшног термина, да је Међународна комисија за истраживање рата у БиХ под руководством познатог израелског историчара Гидеона Грајфа дошла до закључка да се дешавања у Сребреници не могу називати геноцидом.
"Не можете се разбацивати терминима. У термину геноцид постоје одређена правила које је одредио јеврејски правник Рафаел Лемкин 1948. године. Извините, али то што се десило у Сребреници није геноцид", истакао је Грајф.
Грајфов тим истраживао је и оно што је Хашки трибунал игнорисао – масовна убиства Срба на подручју Сребренице од 1992. до 1995. године, гдје је, према процјенама, убијено више од 3.000 Срба, уништено више од сто села и 90 одсто српског становништва на том подручју.
Руска телевизија извјештава да је Насер Орић који је са својом војском извршио бројне злочине на подручју Сребренице провео у Хагу око двије године, а онда је ослобођен и сада слободно живи у Сарајеву.
У прилогу руске телевизије Бранимир Вучетић, који је као деветогодишњак преживио напад муслинских јединца под Орићевом командом у селу Бјеловац у којем је убијена цијела његова породица, говори о томе како су муслимани упали у село вичући да ће их поклати и спалити и описујући тај злочин.
У прилогу се напомиње да је Вучетић тада био рањен, а и данас трпи посљедице рањавања.
