Лидери ЕУ треба да третирају БиХ равноправно са Украјином када се ради о преговорима о приступању блоку и не треба да фаворизују Кијев у односу на Балкан када буду одлучивали о отварању приступних преговора, изјавио је министар спољних послова Аустрије Александар Шаленберг.
Он је у интервјуу за лист "Фајнаншел тајмс" упозорио Брисел да не треба да гледа Балкан "лупом", док Кијев посматра "кроз ружичасте наочаре", те да би такав став ЕУ представљао "геополитичку катастрофу".
"Не можете одређену групу усмјерити у брзу траку, а остале у спору", рекао је Шаленберг.
Шаленберг је нагласио да је кључно да се и БиХ и Украјина "усидре у орбиту ЕУ", ради борбе против "руског утицаја".
Према његовим ријечима, једнако је важно јачање стабилности у Источној и Југоисточној Европи.
"Наш геостратешки сеизмограф иде у оба смјера", навео је Шаленберг.
На питање да ли Аустрија разматра да стави вето на приступне преговоре са Украјином уколико и БиХ не добије зелено свјетло за разговоре, Шаленберг је напоменуо да дискусије "већ иду у правом смјеру".
"Међутим, не треба да стварамо проблем у региону који чека 20 година и дајемо му још једну препреку за прескакање. Као што је (албански премијер) Еди Рама рекао, ако га добро цитирам: `Зар је потребно да започнемо рат на Балкану да бисмо добили вашу пажњу?` Биће веома оштра дебата и желимо да сигнали буду једнаки у оба смјера, из геостратешких разлога", истакао је Шаленберг.
Шаленберг је рекао да ЕУ "не треба да дозволи Русији и Кини да изграде свој утицај у региону", укључујући кроз инфраструктурне пројекте, које би требао да финансира Брисел.
"Морамо да пошаљемо сигнал трећим странама да су те земље наше, дио наше породице", нагласио је Шаленберг.
Говорећи о застоју приступних преговора са Србијом, Шаленберг ја изјавио да се "ништа не помјера за народ Србије" и да се први пут десило да анкете показују да у Србији већина становништва више не подржава ЕУ.
"То би требало да нам буде аларм. Губимо их", упозорио је Шаленберг.
Шаленберг, који је велики заговарач проширења ЕУ, сматра да је Унији потребан другачији приступ у односу на раније приширивање 2004, 2007. и 2013. године.
Он је додао да Украјина, у случају одржавања старог приступа, вјероватно никада не би била дио ЕУ.
Лидери ЕУ одлучиће на самиту средином децембра да ли ће формално одобрити почетак приступних преговора са Украјином и Молдавијом.
Европска комисија предложила је раније овог мјесеца да се започну преговори са Украјином и Молдавијом, док је за БиХ речено да ће започети преговоре "тек када се оствари одређен степен испуњавања критеријума за чланство".
