Понашање бошњачких политичара и њихово слуганство западу превазилази све границе одговорног и рационалног располагања природним ресурсима.
Случај Вареш и долазак британске фирме Адријатик металс да без било каквих ваљаних дозвола врши експлоатацију земљишта, на основу усмене вјероватно наредбе Кристијана Шмита само је показатељ да заправо живимо скечеве Топ листе надреалиста, каже правник Огњен Тадић.
А како су то објашњавали и сами Надреалисти, у својим скечевима покушавали су да дочарају најапсурднији могући сценарио тадашњих друштвено-политичких прилика.
„Прије рата, Топ листа надреалиста снимила је један скеч који се зове Туризам у Сарајеву. Ту Неле Карајлић глуми локалног варалицу Ризу, који продаје Вијећницу. Када узме новац каже сада иди у Вијећницу и реци да те Ризо послао. Тако изгледа ствари функционишу од доласка Шмита у БиХ. Влада БиХ никад не би тако нешто урадила да Нермин Никшић није рекао 'рек'о ми Шмит да ја то дам Британцима. Република Српска штити не само своју имовину, него имовину ФБиХ“, рекао је Тадић.
Федерална влада је чак донијела одлуку о пренамјени шумског земљишта у друге сврхе, све како би се олакшао посао Британцима. Да апсурд буде већи, за тако нешто нема дозволе Правобранилаштва, а све се коси и са одлукама Уставног суда БиХ, у који се сви тамо куну.
„Нема прописа који није прекршен. Да бисте овакав неки посао довели до краја, сваки од прописа који примјењујете мора бити регуларно примијењен. Овдје их неколико није примијењено, али оно што је битно да смо сви свјесни да је то урађено на неуставан и незаконит начин. Долазак овакве власти се десио тако што је Кристијан Шмит као странац без икаквих овлаштења објавио у Службеном листу ФБиХ да је суспендовао Устав на 24 часа, како би оваква влада била именована. Послије тога све је могуће, јер што се грбо роди, вријеме га не исправи“, истакао је Тадић.
Колико је све ово апсурдно, говори и изјава директора компаније Адријатик металс који признаје да су концесионе накнаде које они плаћају смијешно ниске. Како сада ствари стоје, општина Вареш и кантон ће за двадесетак година добити мизерних 60 милиона евра, док ће Британци зарадити неколико милијарди. Како пишу и поједини медији у другом ентитету, кантоналне власти су у неколико наврата снижавале цијену накнада на своју штету. Према неким процјенама, тренутне цијене су и до 20 пута ниже од остатка региона, тако да БиХ постаје уносан простор за мешетарење, каже Мухарем Церо, стручњак за питања имовине.
„Питање Вареша је отворило цијелу причу о државној имовини. Раније је у поступак био укључен титулар власти, овај пут је искључено Правобранилаштво уз образложење да оно по службеној дужности може пратити и заштиту државне имовине. Познато је да се неријетко иза приче о пренамјени отварао пут гдје се држава изопштавала из свог власништва“, рекао је Мухарем Церо, стручњак за имовину.
Све ово за тамошњи народ значи јад и биједу, поручује и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Управо то чека и остатак БиХ уколико се отвори Пандорина кутија у вези са државном имовином. Став Републике Српске је јасан, а то је да је питање власништва ријешено у Дејтону, Република Српска располаже са 49% територије БиХ. А територију чине и шуме и руде и остала природна богатства, са којима ће се располагати искључиво онако како одлучи Република Српска, а не Кристијан Шмит или Мајкл Марфи.
