Адвокатска канцеларија Радић упутила је допис државном секретару Сједињених Америчких Држава Марку Рубију у којима се, између осталог" поставља питање о легитимитету Кристијана Шмита.
"Поштовани господине Државни секретару Рубио, дана 21. новембра 1995. године у војној бази усвојен је Анекс 10. Дејтонског мировног споразума, који је предложила Америка. Позивајући се на тај споразум, Њемачка је 21.01.2021. предложила Кристијана Шмита за кандидата Високог представника Савјета безбједности УН за Босну и Херцеговину (БиХ) који је, без сагласности СБ УН, почев од 1.8.2021. године, почео да обавља функцију 'Високог представника' у БиХ. Поред оспореног статуса, Шмит је доносио бројне одлуке чију легалност оспорава Република Српска ('Уговорна страна' Анекса 10). Тако је јула 2023. Шмит донио одлуку којом је предвидио казну затвора до 5 година и забрану обављања политичке функције до 10 година, за функционере који не спроводе његове одлуке. Већ сљедећег мјесеца Тужилаштво БиХ покренуло је кривични поступак против Додика, Предсједника Републике Српске, због неспровођења Шмитове Одлуке", наводи се у допису.
"Након 30 одржаних претреса, прије два дана (26.2.2025) Суд БиХ осудио је Додика на 1 годину затвора и 6 година забране обављања политичке дјелатности јер није примијенио Шмитову Одлуку. Тим поводом, ако смо у праву, САД је издала саопштење да подржава Шмитов статус без сагласности СБ УН, да подржава право Шмита да доноси законе и мијења Устав БиХ (Анекс 4 Дејтонског мировног споразума), на исти начин као што то чини Парламентарна скупштина БиХ као и непостојање правног лијека против таквих одлука", додаје адвокатска канцеларија Радић у допису.
Они су потом државном секретару поставили неколико питања о легитимитету Шмита.
"Да ли је Кристијан Шмит Високи представник СБ УН за БиХ? Да ли именовање Високог представника СБ УН за БиХ врши Савјет безбједности УН? Да ли Високи представник СБ УН за БиХ може да доноси законе, да мијења Устав БиХ, да смјењује функционере, да доноси прописе којима кажњава казном затвора до 5 година и забраном обављања политичке функције до 10 година сваког функционера који не примјењује његове одлуке и то без права на ефективни или било какав други правни лијек (чл. 13. и 6. Европске конвенције о људским правима, која се по Дејтонском споразуму директно и приоритетно примењује у БиХ)?", упитали су у допису у којем су Рубију такође доставили и Анекс 10 Дејтонског мировног споразума.
