На страну сада прича како су то једине објективне телевизије и сличне глупости које се просипају гледаоцима којима је сасвим јасно коме су, под наводницима, ти најгледанији наклоњени. У суштини, да се појасни – ако сте гледани, онда сви иду код вас да се рекламирају, а у ТВ маркетингу врте се велике паре, процјена је на десетине милиона марака годишње. И шта је сад проблем – па проблем је то што се клупко почело полако одмотавати јер је на видјело изашло да се у протеклих десет година мјерењем гледаности у БиХ бавила само једна агенција која је, у суштини, распоређивала ‘’медијски колач’’, тачније, на основу само њихових података о гледаности распоређивао се новац од маркетинга. Онда је Институт за мјеритељство промјенио правила чиме је именовање лабораторија за верификацију мјерила враћено у законске оквире. 

Јер, замислите која је то небулоза да уређаје за мјерење гледаности једна агенција верификује и одржава сама. Па тако можете на направите и да је у БиХ најгледанија телевизија из Африке. И то је сада проблем онима који су годинама једини мјерили ко шта гледа, али и политичарима који су гости на, под наводницима, најгледанијим телевизијама. Због промјене правилника и коначног законског уређивања те области, одржано је саслушање директора Института за метрологију БиХ. Они који су мислили да ће ту направити Бог зна шта, испали су само преплашени опозиционари који, у суштини, и не знају шта тачно причају, али који ће учинити све да заштите власнике појединих телевизија. 

"Сазнали смо на јавном саслушању да имамо, руководиоце институција, директоре који су потпуно самостални. Не требају никога да питају, а баве се врло важним, озбиљним темама, које одређују ко ће се бавити мјерењима и ко ће имати те сертификате и верификације за давање тог валидног документа за инструменте у здравству, индустрији, па чак и у мјерењу гледаности у медијима", рекао је Бранислав Бореновић, члан Комисије за борбу против корупције ПД ПС БиХ.

Класична обмана, јер Бранислав Бореновић је ћутао годинама док је, подсјећамо, једна једина агенција у БиХ мјерила гледаност, сама одржавала уређаје за мјерење и, пазите сад, сама их себи верификовала. Замислите да вам за један посао треба одобрење да вам је неки уређај добар, а то одобрење ви дате сами себи. То Бореновићу годинама није сметало и сад се нашао да паметује када се, коначно, те ствари доводе у законске оквире. Зато је тражено од Суда БиХ да привремено забрани Правилник о мјерењу гледаности. Притом, побркао је све могуће надлежности.  

"Оно што Институт прописује јесте уређај којим се мјери гледаност. Није једини начин испитивања гледаности путем уређаја... Дакле, није уређај једини начин на који се може испитивати мјерење гледаности.  У овом тренутку нико у земљи нема одговарајући сертификат о одобрењу типа. У овом тренутку тржиште је апсолутно отворено за све заинтересоване стране, агенције, за сва приватна правна лица која имају тенденцију да се баве тим и услови су једнаки за све. Ми немамо ингеренцију да било коме забранимо рад. Ми само дефинишемо уређај, морамо да га редовно верификујемо , а на који начин ће се вршити обрада података са уређаја, није наша област. Мислим да је ово идеалан потез за телевизије, након десет година у коначници, након монопола једног приватног правног лица коначно отварамо тржиште, тако да било ко у земљи може да се јави и да ће до донијети добробит свим емитерима јер ће имати реалнију слику. Правилник је донесен у октобру 2023. године, шест мјесеци је прошло, оставили смо простор за прилагођавање и ми морам да поштујемо наше норме, које кажу да се на тржишту не може наћи уређај који не испуњава актуелне услове из важећег правилника", каже Милица Ристовић Крстић, директор Института за метрологију БиХ.

На све ово и податак да се садашњи Савјет Института за метрологију БиХ, именован 2020., до сада састао само два пута, а да је именовању Савјета претходило осам година без тог тијела. У тих осам година донесен је највећи број подзаконских аката Института јер је процјена тадашњег директора била да развој метрологије није могао чекати. Саслушање је, каже Милорад Којић, члан Комисије за борбу против корупције БХ Парламента, организовано како би се правилником који тек треба да буде донесен заштитио нечији интерес.

"Оно што се могло видјети јесте, да данас нису створени услови да се врши било какво јавно саслушање имајући у виду Пословник о раду Комисије, који је јасно рекао да ако се води судски поступак да се не може обавити јавно саслушање. Очигледно су моје колеге биле на страни кршења пословника, што није добра порука. Онда смо ушли у испитивања о правилнику који још није донесен, што показује да су они инструисани од стране неког, да се сруши правилник који очигледно не одговара фирмама или фирми које је претходих десет година вршила мјерења и имала очигледан монопол. Закључак којим се упућује суду захтјев за привремену мјеру је опште непознавање правних прописа од стране мојих колега, јер Комисија није странка у поступку, која има право да тражи привремену мјеру у односу на било који спор пред судом који се воде, то могу само да траже странке у поступку, већ се ово може окарактерисали као један покушај да се врши притисак на независност правосуђа. И ово је покушај да се стави "етикета" директорици која је данас врло јасно објаснила која је надлежности Института, гдје смо чули да Савјет, нити даје мишљења нити даје били какве сагласности већ се врши консултација и она је рекла да је слала правилнике и да су неки од чланова савјета давали своја мишљења на одређену врсту правилника. Овдје нема елемената за рад ове комисије и ово је покушај да се прави нека општа политичка прича", каже Милорад Којић, члан Комисије за борбу против корупције ПД ПС БиХ.

Годинама се дешавају нелогичне ствари када је мјерење гледаности у питању. Неке су потпуно сумануте. 

"Један, најконкретнији примјер, када су нам дошла истраживања и када смо видјели да је АТВ 0,00 одсто, што је заиста немогуће. А онда нам из АМ као званично објашњење кажу, ви тај дан није били видљиви на БХ Телекому. Само мало, шта је са Телекомом Српске, шта је са другим оператерима који су заиста примарни у Српској? То је јасан примјер о неправилној подјели, о нетранспарентности у раду и очигледно дуплим аршинима. Говоримо о буџетима од неколико десетина милиона марака који долазе на тржиште и који се из Сарајева распоређују како неком одговора, односно на основу баш свих тих истраживања која су изазивала бројне оправдане сумње", каже Дејан Ступар, директор продаје и маркетинга АТВ-а.

И ево још мало о тим нелогичностима. Агенција која је једина мјерила гледаност телевизија у протеклих десет година распоредила је, широм БиХ, око 300 уређаја који прате шта ко гледа. Ти уређаји се зову пиплметри. На којим мјестима су распоређени и колико их је тачно, то се не зна. Али ајде да их је 300. Замислите да се десетине милиона марака новца од маркетинга распоређује на узорку од 300 домаћинстава? То је ненормално. 

2015. је шест правних лица ангажовало независне истраживаче из Словеније јер овом агенцијом која је мјерила у БиХ нису били задовољни. Словенци у доказали да се извјештаји о гледаности не поклапају. Покренут је и спор који су овим незадовољни добили па је спорна агенција кажњена. Такође, њихови чудни подаци су показали да је једна телевизија најгледанија након што им је искључено неколико предајника чиме су остали скоро без гледалаца. Такође, једна мрежа је била најгледанија иако нису успоставили емитовање на десет локација. И пазите сад, власници те мреже и агенције која је истраживала гледаност пријављени су на истој адреси једне кипарске оф шор компаније. И то би, према опозиционарима, требало тако да остане? Као и о већини онога што причају и обмањују јавност, боље би им било да ћуте.

Пратите нас и путем Вибера