Професор Конторович је подсјетио на догађаје који су се дешавали на међународној конференцији о борби против антисемитизма у Јерусалиму на којој је присуствовао предсједник Српске Милорад Додик као и о покушају политизације Интерпола:

"Додик је у то вријеме био у Јерусалиму на међународној конференцији о антисемитизму који је организовао министар за дијаспору Амихај Шикли и вршен је притисак да напусти конференцију. 

Израелска штампа је објавила причу о томе како је од владе затражено да ухапси Додика.

Оно што израелски медији нису пренијели јесте да је само три дана касније Интерпол саопштио да је одбио да изда потјерницу против Додика, сматрајући да је захтјев Сарајева правно неутемељен према правилима Интерпола.

Интерпол дозвољава само да се његов систем користи за тражење хапшења тражених због "обичних злочина". 

Обични злочини могу варирати од убиства до масовног убиства, ствари које су очигледно погрешне или широко кажњене. Статут Интерпола јасно каже да се не смије користити за „политичка кривична дјела“. 

Судска пракса организације, садржана у њеном Репозиторијуму праксе из 2024. о чл. 2 и 3 јасно показују да питања која укључују уставну борбу унутар земље, као што су злочини „рушења уставног поретка“, не испуњавају услове. 

Брзина којом је Интерпол одбио црвену потјерницу показује лошу намјеру покушаја бошњачких власти у Сарајеву да ухапсе предсједника Српске у Јерусалиму. 

Добијање жељених резултата 

Упркос брзој акцији Интерпола, босанскохерцеговачке власти су добиле резултат који су жељели: негативне наслове око Додика и стварање утиска да је он међународни бјегунац, док су му ометали присуство на међународној конференцији. Сам процес је био казна. 

Чинило се да БиХ није узнемирена што ремети конференцију о антисемитизму, упркос тешкој историји земље са Јеврејима. 

Укратко, Сарајево се ангажовало у једној форми закона – наоружавајући легитимне постојеће правне институције за политичке циљеве – и у процесу њиховог корумпирања – на шта би Израел требао бити посебно осјетљив. 

Додиков наводни “злочин” није лако разумјети, али је очигледно такве природе. 

Оптужбе против њега могу послужити једној корисној сврси – едукацији израелске јавности о ванредној ситуацији у земљи, која је на крају довела до сукоба Додика и политичког Сарајева. 

БиХ има јединствен облик владавине. Врховна власт лежи у рукама званичника званог високи представник, европског бирократе којег је именовао међународни конзорцијум који чине европске државе. Високи представник је де факто вицекраљ земље. 

Он може да поништи владине одлуке, па чак и да препише законе, сам то каже. Он није изабран од стране, нити је на било који начин одговоран бх. јавности или било којој бх. или федералној институцији. 

Функција високог представника проистекла је из Дејтонског споразума, којим је окончан грађански рат у БиХ. Али Дејтонски споразум, на који су се сложиле српске, хрватске и муслиманске стране, није дао диктаторска овлашћења – нити било какву законску власт – високом представнику. 

Међународни администратори БиХ преузели су та овлашћења неколико година касније, уз подршку конзорцијума страних држава. 

Шта ово чини могућим? 

Оно што све ово чини могућим је европска војна сила која остаје стационирана у БиХ – мировњаци који никада не одлазе. 

Законодавна овлашћења високог представника немају никакву основу у Уставу БиХ, и чини се да су у супротности са чл. 2, који предвиђа да ће земља бити „демократска држава, која ће дјеловати под владавином права и са слободним и демократским изборима“.

Влада Српске се успротивила недемократским овлашћењима високог представника за које такође види да су првенствено усмјерена против ње. У протеклих неколико година, високи представник је поништио неколико закона Српске који су доводили у питање његова законодавна овлашћења. Он је заобишао процес консензусног доношења закона у БиХ промјеном изборних закона. Непоштовање његових декрета прогласио је злочином. 

Додик је, као лидер Републике Српске, у фебруару осуђен за непослушност високом представнику, што је сада злочин. Суд га је осудио на годину дана затвора и забранио му да се бави политиком на шест, по сада неоспорном глобалном обрасцу правосудних органа који покушавају да уклоне националне десничарске лидере из политике тако што ће их затворити. 

Устав БиХ дозвољава шефовима два ентитета да директно ступају у контакт са другим земљама – а покушај централне владе да прекине дипломатску посјету Додика грубом злоупотребом процеса Интерпола могао би се сматрати неуставним. Али у БиХ је то злочин само ако високи представник то жели.

За Израелце, чудна прича о политичким превирањима у БиХ требало би да истакне огромно лицемерје европских држава. 

Израел не доноси законе који би управљали палестинским властима, нити чак поништавали њихове законе – чак ни оне попут „плати за убиство“ који имају за циљ убијање Јевреја. Ипак, Европа оптужује Израел да негира „самоопредељење“ – док сама Европа оснажује три деценије дуг систем владавине проконзула у БиХ. 

Када Израел дјелује на палестинским територијама, он то чини због своје суштинске самоодбране, што је инхерентно право држава према Повељи Уједињених нација. 

Када европске државе дјелују у БиХ, оне то чине на много мрачнијем тлу знајући шта је добро за БиХ" - наводи се у тексту.

Писац овог текста је Јуџин Конторович, професор уставног и међународног права на Правном факултету Скалиа Универзитета Џорџ Мејсон и виши научник на "Кохелет полиси" форуму. 

(ЈПост)

Пратите нас и путем Вибера