Чини ми се да комплетна прича о Реформској агенди од почетка није имала искрене намјере и мало постајем бијесан на ту идеју да је Република Српска константан кривац за све.
Поручио је ово у Недјељним АТВ вијестима гост Милан Зечевић, члан Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Народне скупштине Републике Српске.
Он је додао да је Српска одмах на почетку навела преко којих уступака не може да пређе и да је био план да се достигне 95 одсто испуњености захтјева како би се приступило средствима, а да је тај ниво дошао до 98 одсто.
"Комплетна та прича није довољно презентована нашој јавности. Комплетан западни Балкан, предвиђен је, да кажем кроз тај пакет, кроз ту Реформску агенду и сам план је око 6 милијарди, од чега је једна милијарда намијењена за БиХ. Ако то разбијемо на стварне чињенице, један дио су кредитна средства, један дио су бесповратна. Република Српска добија тек једну трећину од свега што је наведено. Значи, не треба да се вуче заблуда да Република Српска нешто блокира. Ми нисмо ништа блокирали", објаснио је Зечевић и наставио:
"Првобитна идеја је била да ми морамо од постављених 113 уступака, ми морамо 95 посто да имамо испуњености. Значи да ми можемо приступити Реформској агенди, да је тај план раста прихватљив и за нас и за наше партнере из ЕУ. Ми након урађених 98 посто, то јест само су три активности остале непроведене, одједном ми смо као кочничари нечега. Чини ми се да сав тај договор од почетка комплетне приче није имао искрене намјере. И, да кажем, постајем мало и бијесан на ту идеју да Република Српска константан кривац за све. Ми смо просто навели уступке преко којих не можемо да пређемо".
Он каже да све изгледа као да се стално тражи начин како би се то све стопирало.
"Чини ми се да се стално тражи начин да се то стопира. То јесте проблематика о којој ми данас говоримо. Кључна ствар још из 2019. јесу оних 14 приоритета, који подразумијевају комплетну реформу јавног сектора БиХ, комплетну реформу свих политичких процеса. Ми смо ту јасно заузели свој став. И у једном од тих приоритета, који подразумијева реформу правосуђа, предвиђа се одлазак страних судија из Уставног суда. И сада када ми кажемо 'од тих нових 113 захтјева, 110 је прихватљиво за нас, испоштоваћемо, учинићемо неке уступке''. Један од тих ми нећемо дозволити, ми нећемо да урадимо попуну Уставног суда из реда српског народа, што је ингеренција Народне скупштине, док се год не ријеши то у стварном правном законском оквиру који ЕУ предвиђа за нас. Е, сад је то одједном црвено свјетло, сад смо ми одједном некога изненадили са свим тим. Тако да ми остајемо принципијелни, ми смо вољни да са нашим партнерима на нивоу БиХ урадимо и припремимо нацрт закона и урадимо Закон о Уставном суду, али то подразумијева колегијалнији однос свакако", рекао је Зечевић.
Комплетно гостовање погледајте у видео прилогу
