Фочак Зоран Вукадиновић од рођења се саживио са планином, па га и у осмој деценији живота, захваљујући готово свакодневним походима ка планинским врховима, красе младалачки изглед и младалачка виталност.
Рођен је прије 72 године у селу Бунови, тачније засеоку Равне Њиве, подно Црног врха, планине која се уздиже изнад саме Фоче.
Овај члан Планинарског друштва „Зеленгора“ прича да му је, као дјетету са села, планина од малих ногу прирасла за срце и да се љубав према природи родила самим начином живота на селу и одрастањем на обронцима Црног врха и околних планина Слабића и Плијеша.
Приврженост планини озваничио је 1974. године, када је први пут добио планинарску књижицу, па ове године слави јубиларних пет деценија планинарења.
Док је био млађи тежио је “освајању” што виших врхова, док му данас освајачки порив није битан. У позним годинама настоји да што више хода и борави у природи, независно од тога на којој висини.
Три кључне ријечи у планинарству су, истиче он, љубав, воља и кондиција.
(Извор: СееСрпска)
