У вријеме када је отуђеност постала готово модерна, а људи све мање имају са ким да поразговарају, сусрет човјека са човјеком постаје као празник. И када помислимо да су се људскост и љубав изгубили у гужви свакодневице, ријечи повјерења у човјека дођу као лијек. Баш таква је објава свештеника Предрага Поповића, који често на друштвеним мрежама буде као светионик у животу.
Његове ријечју односе се на људе и богатство које у себи носе. Оно по чему су боголики.
"Бог не престаје да се рађа и данас.
Ако сам игдје видио у свом животу Бога, то је у људима. У невјероватним дјелима љубави, њежности, љубазности једних према другима.
У очима дјеце и осмијеху њиховом. У пољупцима и загрљајима вољених. У изнуреним рукама стараца и свакој бори њихове брижности. У опраштању оних који су свој оправдани гнијев побиједили. У покајању оних охолих који сузама испиру своје гријехе. У понизности, смирењу и радости. И то све кроз скривена мала и свакодневна дјела обичних људи од којих сам најмањи ја", пише отав Поповић уз фотографију дјетета у рукама и наставља:
"Сад заиста разумијем по чему смо Боголични! Управо по тој љубави међу нама ми постајемо живе иконе Бога Оца, Сина и Светога Духа. У том односу се заснива сва тајна догматике Бога и човјека. Тајна сваком дата. Видјети, доживјети и свједочити тако нечему је као кад погледате себе у огледало и видите оца и мајку своју у свом одразу.
Зар је могуће да људи и даље траже Бога гледајући у облаке?
Отвори им очи срца њиховог Господе ближњим њиховим, па да Те кроз њих спознају! Колико икона. Колико личности око нас.
Обичан човјек у својој искрености вјере открива себе као Богоносца и отјелотворује Христове ријечи гдје каже да на двјема заповијестима љубави почивају сви закони и пророци!
Ко у љубави не види Бога тај Га неће видјети никад и нигдје. Не може се надати ни по васкрсењу своме да ће Га видјети. Јер се Бог открива онима који Га траже али не у облацима ни у изолацији ни у оправдањима него у заједници љубави. У истинској породици овог и свих светова!
Ево још једне потврде ријечи Христових: 'Гдје је двоје или троје сабрано у име Моје Ја сам ту са њима!'
Кад сам погледао у овог малог анђела који тек што је постао, тек што га је дах Божији додирнуо и живот створио рекох: 'Ту си Господе!'
Кад сам научио да гледам у душе људске видио сам Бога свуда око себе, али повремено не да противник Божији да будемо толико синови Божији по благодати па узима гордошћу човјеку иконичност са Оцем над небесима али ни тај нечастиви не може да ускрати човјеку Бога ако Га он искрено жели.
Зато имајте на уму да пљујући, оговарајући, вријеђајући друге заправо пљујете и вређате самог Бога који у Њима живи.
Велики си Господе и чудесна су дјела Твоја и нема те ријечи која ће бити кадра да опјева Твоја чудеса!
Слава Ти, Боже!"
(Телеграф)
