Божићни пост траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 15/28 новембра, а завршава 24. децембра/6. јануара. У току цијелог овога поста не једемо месо, млијечне производе и јаја.
Уље и вино су дозвољени свим данима осим сриједе и петка који се посте „на води”. Риба се једе сваке суботе и недјеље као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у сриједу или петак. Посљедња недјеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води”. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води”
Шта се ради вече пред причешће
Вече пред причешће вјерници одлазе на вечерње богослужење и од поноћи ништа не једу и не пију док се ујутру не причесте. Сматра се да је неопходно прије причешћа обавити исповијест како бисмо се наглас присјетили наших лоших дјела, избацили из душе негативне елементе и чистог срца приступили светој тајни причешћа. Такође, прије причешће се чита молитва.
Причешће или евхаристија је најважнија света тајна у хришћанству, а сматра се да је установио сам Исус Христ на Тајној вечери. Вјерници се причешћују тако што узимају хлеб и вино (симболи за крв и тијело Христово).
Након што сте се причестили треба прочитати молитву послије причешћа, али и чувати се од лоших дјела и не понављати грешке за које сте се прије причешћа покајали. Према православној вјери причешће се сматра важним за спасење душе, односно за борбу против негативне енергије.
Има случајева када се обавезне припреме за Причешће могу изоставити. То се односи на тешке болеснике, који су болешћу привезани за постељу, или им је болест таквог карактера да захтијева брзо Причешће, како би се болесник прије смрти сјединио са Богом. То Причешће се обично обавља у самом дому. Свештеник доноси свете дарове у дом болесника, претходно га исповиједи, па га причести.