Четрнаестогодишњи Аљоша Марчета свира гусле већ двије године, а како каже, за овај инструмент се одлучио јер сматра да тако чува српску традицију и обичаје.
Гусле, није лако свирати, али када се љубав, жеља и воља удруже све се, додаје Аљоша, ради с лакоћом.
- Гусле су једини прави српски инструмент који је овдје вјековима и који се заборавља. Одлучио сам да узмем гусле, научим да пјевам и да не дозволим да оду у заборав - прича млади гуслар из Приједора.
Гусле је научио свирати у бањалучком удружењу гуслара и епских пјесама ''Стари Вујадин''. Свакодневно је и сам вјежбао како би из дана у дан био што бољи.
Открио нам је и од чега се састоје гусле.
- Гусле су од јавора. Уз гусле иде и гудало. На овим гуслама се налази двоглави орао, у средини имамо Светог Јована Крститеља, Манастир Острог - додаје Аљоша.
Аљоша је препознатљив на сваком наступу. Треме нема, а волио би каже, да му се у наредном периоду придруже и његови вршњаци.
Аљоша заиста јесте чувар српске традиције и обичаја. Примјер и многима, а доказао је и да се труд и рад увијек исплате. Његова највећа награде је громогласни аплауз публике након сваког наступа.
