Да наше мало некоме значи много из личног примјера показује Бањалучанин Никола Чолић, који скромно и без велике помпе помаже онима којима је помоћ најпотребнија.
Управо је овај младић, који има свега 21 годину, на јавној Фејсбук групи "Оглашавање Бања Лука" поставио оглас у ком наводи да и ове године нуди помоћ и бесплатне услуге шлеп-службе "Чолић ауто" свим људима који имају дјецу с инвалидитетом, потешкоћама у развоју или су и сами особе с инвалидитетом.
Како је казао у разговору за "Независне новине", не помаже зато што има превише, већ из разлога што зна како је када немаш.
"Искрено, не радим ја то зато што имам много новца, или неку моћ и утицај, већ из разлога што знам како је када неко нема, јер сам и сам био у таквој ситуацији. Немам много, али имам довољно да мене и мој буџет неких 50-100 марака или евра неће оштетити, а некоме ће значити у датом тренутку", прича Чолић.
Истиче да се још нико није јавио на овогодишњи оглас, али, како каже, прошле године јесте и имао је три или четири интервенције помоћи на путу.
"Људе је генерално срамота да затраже помоћ, устручавају се, али ја не видим разлог за то. Наравно, код мене је то све приватно, не објављујем фотографије тих људи којима помажем јер поштујем њихову приватност. Сама чињеница колико се особе са инвалидитетом, као и родитељи дјеце са инвалидитетом или потешкоћама у развоју пате и труде да уопште возе, крећу се, нађу слободно паркинг-мјесто, за то морате имати осјећај и разумијевање", објашњава Чолић.
Овај хумани младић је испричао да је прије неколико година имао ситуацију када му је кретање било онемогућено.
"Био сам болестан прије неколико година, повриједио сам кичму и сјећам се да је у том тренутку мој живот стао на три мјесеца, нисам могао да се помјерим из кревета. Лежао сам непокретан и гледао своје родитеље како психички тону и не могу себи доћи, а и ја сам био психички потонуо. Било је потребно много новца за лијечење, рехабилитацију. Баш зато што сам то и сам доживио вјерујем и водим се тим да када би сви дали од себе мало мислим да би нашем друштву било боље", сматра Чолић.
Додаје да воли помагати и осјећа снажну жељу да изађе у сусрет онима који су у стању потребе.
"Када погледам људе који сигурно имају више од мене, имају бољи посао, већа примања, али не помажу, то ме остави без ријечи, јер њима је марка као кружни ток, док моја није. Водим се тим и увијек кажем да отворена рука може и узети и дати, а скупљена шака неће дати никоме, а неће ни узети", прича Чолић и додаје да га је живот научио да ради још од основне школе.
"Имам 21 годину, 2002. сам годиште, а почео сам да радим већ са 12 година. Када сам био други средње, за вријеме короне, почео сам помало за себе да радим, а прије двије године, када сам завршио средњу школу, отворио сам своју фирму. Бавим се транспортом, у питању је шлеп-служба, помоћ на путу, а продајем и аутомобиле. Искрено, нисам очекивао да ће ме неко звати из медија, нисам ја оглас објавио и понудио помоћ због експонирања. Већ дуже вријеме се бавим хуманитарним радом, има сигурно пет или шест година. Сваке године у септембру пронађем породицу која није у могућности да своју дјецу спреми за школу, а учествујем и организујем акције када је неко, не дај боже, болестан", рекао је Чолић и напоменуо да увијек када је некоме изашао у сусрет, с неке друге стране је и он добио помоћ.
"Кад некоме помогнеш увијек ти се и врати, барем је код мене такав случај. Наравно, ја никога не могу присилити да помаже и издвоји за хуманост, али наше мало некоме заиста значи много, и то није само фраза", закључио је овај хумани Бањалучанин.
