Сваке године 20. октобра обиљежава се Међународни дан контролора летења, људи који се брину за сигурност ваздушног саобраћаја у свим фазама лета.
У Агенцији за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ (БХАНСА) тренутно је запослено 70 аеродромских и прилазних контролора летења и 69 обласних контролора летења.
То је повод да се представи значај рада контролора, како обласних тако и прилазних, свакодневни изазови с којима се сусрећу кад је ријеч о одговорности за сигурност хиљаду путника и ефикасност ваздушног саобраћаја у БиХ.
Шефица Одсјека контроле летења Сарајево Емина Туруља рекла је да је за њу лично и све контролоре летења то је битан датум, као и чињеница да је тај посао препознат у свијету.
- Контролора летења у цијелом свијету нема много, а нас у БиХ има мање од 150, рачунајући аеродромску контролу летења Сарајево, Мостар, Тузла и Бања Лука и двије обласне контроле у Бањој Луци и у Сарајеву - навела је Туруља у разговору за Фену.
Понос што ради овај посао, како је додала, осјети након сваког радног дана, посебно када прође без проблема, сметњи и без икаквих притужби.
- Посао контролора летења је јако важан. Најважнија је безбједност путника и ваздушног саобраћаја. У сваком авиону има 150 до 200 путника и то је велика одговорност. Концентрација контролора лета је изузетно важна, одабир кандидата за школовање у овој области је јако ригорозан, тако да увијек имамо кандидате, односно контролоре који имају предиспозиције за овакав посао – додала је Туруља.
Њихова одговорност је да обезбиједе сигуран лет сваког авиона, пратећи их кроз компликовану мрежу ваздушног простора. Обучени су да доносе брзе одлуке, прате временске услове, реагују на хитне ситуације и координишу велики број летова сваког дана.
- Најизазовније нам је у суштини када је лоша метео ситуација, ако има олујних облака, јаког вјетра и авиони морају да заобилазе таква подручја. Тада ми морамо реаговати у моменту и доносити одлуке. Некада нам је посебан изазов сложен саобраћај и велики број операција у току једнога сата – додала је Тураља.
Прошле године, према подацима БХАНСА-е, кроз зрачни простор БиХ прошло је око 518.000 летова, а ове године очекују пораст од око шест посто. Саобраћај изнад БиХ је сезоналног карактера, што имплицира да имају значајан пораст саобраћаја у љетној сезони.
У простору надлежности БХАЦЦ-а (Центра за контролу летења Босне и Херцеговине), током прошле године пружили су услуге контроле летења више од 446.000 авиона. У вршним љетним мјесецима ове године, контролори су дневно у просјеку на фреквенцији имали преко 1.700 авиона, док је дневни рекорд 1.902 авиона.
БХАНСА од октобра 2023. школује прву генерацију контролора у потпуности унутар БиХ - укупно 25 кандидата од којих је 14 за обласну, а 11 за прилазну и аеродромску контролу зрачног промета. Очекивања су да ће до краја 2025. године добити нове контролоре, спремне за ангажман. Самостално школовање је велики подухват за БХАНСА.
Един Бећић, обласни контролор летења и инструктор, каже да је обласна контрола летења у суштини најмање познати вид контроле летења јавности.
- Ми смо задужени за прије свега сигурно, редовно и експедитивно кретање авиона кроз наш простор надлежности. Радимо 24 сата дневно, већином се ради о прелетима, дакле, није нужно да ти авиони полијећу или слијећу на неки од наших аеродрома – навео је Бећић.
Сваки дан, како је додао, носи своје изазове, зато што нити један дан метеоролошки услови нису исти. Љети су изузетно поносни, будући да су у најпрометнијим данима ове године имали више од 1.900 авиона у само 24 сата.
- Уколико то помножите са неких 150, 200, 250 путника колико један авион превози, долазимо до изнимних бројчаних података о броју путника које ми послужимо свакодневно у Центру обласне контроле летења – илустрирао је Бећић.
Њихов посао је стресан и захтјеван и од кључног значаја за глобални авио-саобраћај. Бећић је навео да сваке године имају обуке ткз. континуираног освјежења знања гдје пролазе кроз различите ванредне ситуације.
- Напримјер, пад притиска у авиону гдје пилоти морају што хитније да се спусти на неке висине од три километра како би путници могли да наставе нормално дисање или отказе мотора или неки други медицински случајеви који могу да се десе на лету. У суштини то су ситуације за које смо ми обучени и при самој селекцији кандидата за школовање бирају се они који су прије свега изузетно опорни на стрес и који могу да брзо процесуирају информације, обављају више задатака у исто вријеме и доносе одлуке у јако кратком временском периоду - додао је Бећић.
Школовање, према ријечима студентице обласне контроле летења БХАНСА Ање Видаковић, траје прилично дуго, од годину и по до двије године.
- Почињемо са теоријом, гдје требамо да се упознамо са неким основама што су метеорологија, перформансе авиона, врсте мотора авиона, навигација и друго и након тога се иде на симулаторе гдје се у реалном времену, у реалном простору, у симулираним условима обучавамо за рад на будућем радном мјесту - навела је Видаковић.
Након симулатора се прелази у оперативне јединице гдје почине посљедња фаза обуке, односно оспособљавање на радном мјесту гдје кандидат уз инструктора пролази задатке које ће сутра обављати самостално.
- Током обуке пролазимо и ситуације када је нпр. велики саобраћај, када авиони избјегавају олујне облаке, али то је заправо најузбудљивији дио посла. Многи мисле и кажу за контролу летења да је стресно, а ја бих рекла да је и узбудљиво и да је доста адреналина. Иако вјероватно није свако за овај посао, мени је сваки дан занимљив посебно када има доста саобраћаја – рекла је Видаковић.