Nema puno domaćih firmi koje na kraju godine imaju čistu dobit od 10 miliona maraka, što je jedno od solidnih poređenja kakvu finansijsku injekciju je doživio Jasko (1958.) nakon što mu se posrećilo sa tiketom italijanske lutrije.

Dosta novca je davao na lozove i srećke, shvativši da u čitavom paketu uvijek bude neka dobitna, koja donese sumu da pokrije trošak ostalih. Vodio je i evidenciju, pa je znao kako stoji ukupno u tom nadigravanju sa lutrijom.

"Ja sam igrao dvije godine i to je ukupno bilo 120.000 evra. Dobio sam 50 puta po 1000, 70-80 puta po 500, po 200, 100... Uglavnom okrenuto je toliko. Tako da sam taj dan kad sam dobio, bio u minusu samo dvije hiljade. Zamislite šta bi neki kockari dali da kockaju dvije godine, i da imaju samo toliki minus", kaže Jasko.

Osim tog najvećeg dobitka, Jasko je na domaćoj lutriji 2018. ogrebao 50.000, što je maksimalan iznos na lozovima koje štampa Lutrija Republike Srpske. I tako se pokazalo da ga baš ide. Tvrdi da tu ipak ima nešto neopipljivo, što govori da će se sreća osmijehnuti, jer tada kad je dobio pet miliona, imao je osjećaj da se nešto krupno mora desiti.

"Vidjelo se da nešto ima. Da li je sreća, da li svevišnji, ali nešto je govorilo da će nešto da se dobije. Nisam ni sanjao da će to biti pet miliona, mislio sam 100.000 na kamari, to je ipak velika para. Onda, desilo se tako par slučajeva, moj zet je tražio od mene karticu. Ja da mu dam, on kaže neću tu sa gomile, daj mi tu svoju. Ja mu dam moju, uzmem njegovu, i on ne dobije ništa, a ja 500 evra. Znači, vašu sreću ne može vam niko uzeti".

Jasko već godinama živi na relaciji Bijeljina – Švajcarska, a u toj zemlji ima tzv „permeso B“ za boravak i rad. Dvoumio se da li da se odrekne bilo kakve veze sa Švajcarskom i ode negdje gdje će platiti manji porez na dobitak. Ipak se odlučio na korak koji ga je malo više koštao.

"Nisam mogao zamisliti da ćemo se oko poreza cjenkati kao na pijaci, da to tako ide. Može ovako, može onako. Ali kažu, možete vi i otići u drugu zemlju, ali mi ćemo vašoj porodici duvati za vratom, kad odu da kupe hljeb mi ćemo pitati odakle vam pare, tražićemo porijeklo imovine. I onda odlučimo da platimo, skoro milion evra su mi uzeli", priča Jasko.

Osim tog miliona za porez, po milion je dao dvjema kćerkama, on i supruga su se odlučili da kupe nekoliko nekretnina, a ostatak... Ne kaže da li je potrošio, a mnogi sumnaju da jeste.

Ko ga poznaje, kaže da kad Jasko ima, svi oko njega imaju. I samo takvi ljudi zaslužuju da ih na taj način pogleda sreća. Bilo je tu nekih većih isplate rodbini, nekih pozajmica prijateljima, a nekim sitnim sumama kao darovima ni ne zna broj.

"Ko god je došao on je dobio. Recimo, čovek dolazi iz Mostara da kupi motor, prvi put ga vidim i dajem mu na zajam 30.000 evra. Prvi put ga vidim, kao vas sada. Tako da sam tako dao 450.000 evra na dug. Već šest godina rijetko ko je vratio sve, stalno biće, tamo amo..."

A motori su njegova stara ljubav. Pomalo vozi, obilazi moto susrete a i dalje trguje sa njima. Osjetio je davno da može da se zaradi od uvoza, i tako kupujući na zapadu i prodajući kod nas, prešao je na točkovima barem 8 miliona kilometara, po vlastitoj procjeni. Zbog toga je imao klasične šoferske zdravstvene probleme, pa je morao na operaciju kukova, ali nije odustajao od vožnje, iako su mu to ljekari strogo zabranjivali.

"Još uvijek ne razmišljam da prestanem. Pa još dok mi je majka bila živa, ona mi postavi blok pored motora da se mogu popeti. I taj blok ostaje tu, ja kad se vraćam dovezem opet kraj bloka, da bih stao na njega, da bih mogao sići".

A tu je i priča o tome kako je na jednom moto susretu izgubio torbicu u kojoj je pored ključeva, telefona i dokumenata bilo i par desetina hiljada evra. Dok je u policiji objašnjavao zašto je možda jedini ko na takav događaj nosi toliko para, uslijedio je poziv prijatelja, bajkera iz Brčkog, koji je pronašao torbicu i uz šalu objasnio kako će mu vratiti sve. A Jasko mu je zbog te usluge poklonio motor po izboru. Tu priču možete pročitati na OVOM linku.

(Mondo.ba)