Обичаји у Србији су важан дио традиције, а необични попут оних који се односе на покојнике привлаче пажњу. У различитим дијеловима наше земље важе другачији обичаји што се тиче сахрањивања. Модерно доба и ту је донијело промјене па се неријетко у сандуке стављају и мобилни телефони.
"Дешава нам се да ближњи траже да покојника сахране са мобилним телефоном али ситуација која ми је била необична јесте да је једна породица захтијевала да апарат остане укључен", започео је разговор за МОНДО Радиша Михајловић из погребног предузећа "Дрнда интернационал" у Пожаревцу.
Саговорник је навео, да су према његовом мишљењу, обичаји сахрањивања у источној Србији, поготову у влашком крају, специфични. "У овом дијелу Србије неријетко траже да се покојник сахрани са комплетном опремом за личну хигијену. Под тим мислим да траже да се сахрани са пјеном за бријање, бријачем, четкицом за зубе, пастом, сапуном, дезодорансом, грицкалицом и тако даље. Такође у сандуке убацују и лијекове које је покојник пио. Занимљиво је да се покојници сахрањују и са наочарима", казао је Михајловић.
Како је објаснио, код Крушевца постоји обичај који му је такође привукао пажњу. Према његовим ријечима, у том дијелу Србије се ставља црвени конац који унакрсно иде од ћошка до ћошка сандука преко покојника. "У сандук ставе и барут који се упали пре него што се покојник сахрани", навео је.
Напоменуо је да у великом дијелу Србије и даље постоји обичај да покојник остане у кући једну ноћ. "Код нас у Пожаревцу је то обичај. Међутим, све више људи ипак прихвати да ми као погребници одмах преузмемо тијело и да га одвеземо у хладњачу", закључио је разговор за МОНДО Радиша Михајловић.
Мјештанка једног села код Јагодине је за Мондо испричала какви обичаји важе у овом дијелу Србије кад је ријеч о сахрањивању. "Кад неко премине неко од старијих укућанина окупа покојника како би на онај свијет отишао чист. Такође је обичај да се покојнику зарије игла у живац испод нокта. То је стари обичај који служи да се укућани увјере да је њихов ближњи заиста преминуо. Поред наведеног, испод сандука се ставља и лавор воде и она се просипа након што покојник буде сахрањен. Вода треба да се баци у неки јарак", објаснила је.
Саговорница је истакла да је обавезно да покојника током ноћи кад његово тијело остаје у кући неко чува, односно двори. "Након тога се тијело покојника превози трактором и на свакој кривини се стане да свештеник одржи опело. Они који се враћају са сахране не треба да се враћају истим путем којим су ишли до гробља. Обавезно је да се након тога оперу руку на првој чесми код дворишта покојника", казала је мјештанка села код Јагодине за портал МОНДО.
Након сахране се организује вечера на којој обавезно мора да буде непаран број софри, односно хране у част покојника. Према ријечима мјештанке, у челу стола се оставља место за покојника. Поставља се тањир и на њега се стави храна која је намењена њему.
Саговорница је објаснила и обичаје који важе за задушнице у овом дијелу Србије. "На гробу се постави столњак и на њега се стави храна и пиће. Након што се обједује на гробу почиње се са дијељењем хране. То се обавља између људи чији су ближњи сахрањени једни до других или у близини. Храна се обавезно даје уз речи 'спомени мог покојника', а прима се након што се изговори 'бог да му душу прости'", закључила је разговор за МОНДО мјештанка села код Јагодине.
