Иако је јавни превоз, било друмски или жељезнички, далеко исплативији и сигурнији од вожње аутомобилом, број путника у константом је паду, а разлози су, тврде домаћи превозници, осим миграција, бољи стандард становника Републике Српске и брз темпо живота који мијења њихове навике.
Према подацима Завода за статистику Републике Српске, лани је жељезнички превоз користило свега 89.000 путника, што је за чак 70.000 мање у односу на прије само четири године. Статистика је неумољива и када је ријеч о друмском превозу па су тако аутобусима лани превезена 2,94 милиона путника, а 2019. године 6,07 милиона. Ништа није боље ни када је ријеч о градском превозу, чије су услуге лани користила 12,92 милиона, а четири године раније 19,42 милиона путника.
Позитивне билансе према подацима Завода биљежи једино ваздушни саобраћај, па су тако авиони 2019. године превезли 149.968 путника, док је тај број лани био рекордан, достигавши 460.730 путника.
Предсједник Удружења саобраћаја и веза при Привредној комори Српске Дејан Мијић каже за “Глас” да је 2019. година била међу рекордним по превозу броја путника, али да нажалост од тада биљеже константан пад.
"Током 2020. и 2021. године пад је био проузрокован пандемијом вируса корона и забраном кретања становништва, а иако је дошло до раста броја превезених путника претходне двије године, опоравак је нажалост веома спор. Уопште више не очекујем да се вратимо на бројеве прије појаве короне, јер када видим податке о грађанима који су се одселили из БиХ логично је да се смањује и број путника“, наводи Мијић.
Он каже да је у Бањалуци, једином граду у Српској који има организован јавни градски превоз у правом смислу те ријечи, у прва два мјесеца ове године дошло до пада броја путника до три одсто у односу на јануар и фебруар лани.
"Што се тиче других локалних заједница, ситуација је још гора. Превозници из мањих средина се непрестано жале на огроман пад броја путника, одређене линије су угашене, а неке фирме су чак и нестале због мањка путника“, појашњава Мијић и додаје да путници избјегавају градски превоз због кашњења, чији су узрок, како тврди, искључиво саобраћајне гужве.
С друге стране Мијић наводи да су се и навике људи знатно промијениле.
"Дијаспора више нема навику викендом долазити аутобусима, као што је некада био случај. Сада долазе авионом. Такође и стандард грађана је бољи па многи себи могу приуштити угодније путовање аутомобилом, иако је знатно скупље, ако се узме у обзир да мјесечна радничка карта у Бањалуци за све превознике кошта 78 КМ. Трошкови горива и паркинга на мјесечном нивоу изађу далеко више“. додао је Мијић.
Директор “Жељезница Републике Српске” Слађан Јовић каже за “Глас” да је и без статистичких показатеља евидентно да све мање становника користи услуге жељезничког превоза.
"Разлог није цијена карте, јер смо када је ријеч о том питању најконкурентнији. Путовање возом је споро. Данас сви воде ужурбане животе и многи не могу у таквим околностима себи приуштити да из Добоја до Бањалуке возом путују два и по сата“, казао је Јовић.
Сматра да “Жељезнице” уколико желе привући већи број путника морају ревитализовати своје возне капацитете.
"Србија је знатно уложила у жељезнички саобраћај и сада се карта за линију Београд - Нови Сад мора резервисати унапријед. Слично морамо урадити и ми, јер су то улагања за наредних 50 година“, додао је Јовић.
Роба
Према подацима Завода за статистику, видљив је и пад количина превезене робе. У четвртом тромјесечју 2023. године у односу на исти период годину раније количине превезене робе биле су мање за 12,4 одсто. У истом периоду пређени пут теретних возила мањи је за 4,4 одсто.
