Када кажемо кум, прва асоцијација која већини пада на памет је пријатељ за цијели живот, а једно од вјеровања гласи да ако одбијете да будете кум на вјенчању кроз живот ће вас пратити несрећа.
Људи из страха не одбијају кумство због наводне лоше среће.
"У пракси, 80 одсто људи неће одбити кумство, али то морање није утемељено нигдје у православљу. Наиме, уколико човјек осјећа да материјално и духовно не може да испрати све, онда треба да се захвали и пристојно одбије", објаснио је архимандрит Јован Никитовић.
"Кум је особа од повјерења, најчешће најбољи пријатељ. Ако вас за кума позове неко ко вам није близак, логично је да ћете се двоумити. И зато је најбоље бити искрен", каже архимандрит.
Друго народно вјеровање јесте да човјек који одбије да кумује на крштењу дјетета никада неће имати “порода”.
Другим ријечима, неће имати своју дјецу јер није спреман да на себе преузме једну велику духовну обавезу.
"Таман посла! То су обична сујеверја која се крше са православљем. Кум треба да буде духовни водич свом кумчету. Да га води кроз живот и буде ослонац. А како то да буде ако не жели?", поручио је он.
Додаје да је кумство сада доста другачије него што је раније било. Стара кумства су била одржавана и на неки начин јача, док се данас на овакав чин више посматра кроз некакву материјалну призму.
"Може се лако десити да човјек кума бира према материјалном стању, не би ли тако себи у блиској будућности прибавио корист. Е, ни то није утемељено у православљу", јасан је архимандрит.
Вјерски аналитичар Живица Туцић је навео да се кум при крштењу дјетета заклиње пред Богом и да је то његова морална одговорност да о дјетету које је крстио води рачуна.
