Уколико домаћин није у стању да однесе славски колач у цркву, то може да уради и други члан породице.
Иако, наравно, никако није погрешно пресјећи славски колач код куће, најбоље би било да домаћин, односно свечар оде на дан славе у своју парохијску цркву на литургију, са славским колачем који се ту освештава.
Уколико домаћин није у стању да однесе славски колач у цркву, то може да уради и други члан породице. Сјечењу и освештавању колача може да присуствује цијела породица. Пракса показује да поједини домаћини оду у цркву на дан крсне славе те да послије литургије код куће сијеку колач. Неки позивају свештеника у свој дом како би то учинио.
Сјечење колача у цркви
Свештеника на вријеме обавијестити уколико се колач сијече у цркви, то би требало обавити ујутру, прије или послије литургије или Јутрења.На дан славе домаћин у цркву доноси славски колач и жито, увијене у чисту бијелу тканину, као и мало црвеног вина у бочици и мању свијећу, коју ставља у жито и запали је да гори док се обавља сјечење.
У цркву треба понијети хартију са именима свих чланова породице, које ће свештеник поменути током молитве.
Свештеник започиње сјечење колача уз ријечи: „Благословен Бог наш, свагда, сада и увијек и у вијекове вијекова, амин“, потом слиједи Трисвето, молитва Пресветој Тројици и молитва Оче наш. Кади се жито, колач и вино, отпјева тропар светитељу и чита молитва над житом, пише на сајту Српска слава. Свештеник затим благосиља вино и славски колач, молећи Бога да прими принесену жртву у спомен светитеља који се слави.
Узимајући колач сијече га са доње стране унакрст, прелијева га вином унакрст, па га са свечаром окреће пјевајући тропаре: „у првој пјесми говори се о мученицима и светитељу кога славимо, који су молитвеници наши пред Богом и учитељи вјере и моралне чистоте“, „у другој пјесми се прославља Христос, који је похвала апостолима и радост мученицима“, а „у трећој пјесми се исказује јављање Сина Божијег у људском тијелу, рођењем“.
У окретању колача сви учествују, тиме се литургијско осјећање преноси на саму славу. Преломе колач напола, држећи сваки своју половину. Љубећи колач, свештеник говори: „Христос посредје нас“ (Христос међу нама). Домаћин љуби славски колач и одговара: „И јест и будет“. (И јесте и биће).
То се ради три пута. Свечар прима колач од свештеника, узима жито и носи га кући, гдје га ставља на сто или пред икону. Запали код куће славску свијећу, окади је, а потом и икону и све домаће, па се сви заједно помоле Господу и своме светитељу.
Сјечење колача код куће
Ако се колач сијече у дому, домаћин са чланом или члановима породице, након што се врати из цркве са Јутрења или Свете литургије, дочекује свештеника, који ће, ако је позван, доћи у заказано вријеме да пресјече славски колач.
Сто са славском свијећом треба намјестити пред иконом славе. На сто напријед треба ставити славску свијећу, са лијеве стране поставити славски колач, са десне жито, у средини чаша или бокал са црвеним вином, уз колач нож, тамјан и хартију на којој су исписана имена свих чланова породице да би их свештеник у молитви поменуо. Жеравица треба да буде припремљена да би се ставила у кадионицу. Кандило пред иконом пали се ујутру.
Када свештеник дође у дом свога парохијана, улазећи поздравља га еванђелским ријечима: „Мир дому овом и онима који живе у њему!“. На овај поздрав домаћин одговара: „Амин. Боже дај!“, пише на сајту Српска слава.
Када се сви окупе, а домаћин запали славску свијећу, свештенику се одмах даје жеравица у кадионицу, он затим ставља тамјан и прво кади дом ( „Нек се узнесе молитва моја као кадило пред Тобом, Господе!“).
Свештеник потом чита молитву за освећење жита, славског колача и вина. Пред иконом подиже славски колач, као нашу жртву у славу Божију и част светитеља којег славимо. Сијече се колач, унакрст се прелије вином, свештеник са домаћином окреће славски колач пјевајући ове три пјесме: I „Свјати мученици…“, II „Слава тебје, Христе Боже…“, III „Исаије ликуј…“. Све је много свечаније када породица са свештеником пјева ове пјесме, па их треба научити.
Кад се све три пјесме отпјевају, свештеник ломи колач са домаћином или оним који га замјењује, сви чланови породице прилазе и цјеливају колач. Свештеник им се обраћа ријечима: „Христос посредје нас“, што значи: „Христос међу нама!“ На то се одговара: „И јест и будет!“, што значи: „И јесте и биће!“
Свештеник говори молитву у којој помиње имена свих укућана која су исписана на посебној хартији која се налази на столу. На крају сви присутни приступају да цјеливају крст. Затим се слава честита, наводи се на поменутом сајту.
Уколико свештеник не присуствује сјечењу славског колача, тај обичај обавља домаћин са чланом породице, уз изговарање молитве, преноси Крстарица.