Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају славу Светог апостола Филипа, празник у народу још познатији као Божићне покладе.
Овај празник је значајан и по томе што су у овај дан покладе пред Божићни пост, који се зато понекад назива Филиповим постом.
Свети апостол Филип родом је из Витсаиде крај језера Галилејског. Ревносно је проповиједао Јеванђеље у Азији и у Грчкој, у којој су Јевреји хтјели да га убију, али га је Бог спасао моћним чудесима. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, одједном ослијепи и сав поцрни.
Страдао је у 86. години тако што су њега и Вартоломеја незнабошци разапели на дрво. Људи су потрчали да их скину, али успјели су да спасу само Вартоломеја, док је Филип издахнуо.
Мошти Светог Филипа пренесене су касније у Рим.
Према старом народном вјеровању, на овај дан требало би припремити богату вечеру и веселити се са својим укућанима.
Прослави Божића, наиме, претходи велики божићни пост у трајању од 40 дана, али прије њега иду Божићне покладе односно гозбе. Управо оне обилују различитим народним обичајима.
Сматра се да су покладе дан за праштање и весеље, па се приређују поворке маскираних играча, које уз буку и свирку обилазе насеља и изводе различите трикове.
На тај начин се боре против злих сила и вјештица, за које се вјерује да имају јачи утицај у вријеме поклада.
Различити обичаји се везују за овај дан, што зависи од краја до краја. Негдје се послије вечере завезују све вериге у кући, коре од поједених јаја бацају у ватру, табани трљају бијелим луком, а дјеци се пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице, пише Телеграф.
Постоји вјеровање да би требало увече табане трљати бијелим луком и изговорити сљедеће ријечи: “Вјештица као конац, у мене зуби као колац”.
Народна вјеровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вјештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо бијелим луком или паљењем обредних ватри ("олалија"). У Хомољу, код влашког становништва, постојао је обичај прескакања ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.
Божићни пост један је од четири велика поста, који почиње 28. новембра и претходи великом православном празнику Божићу, рођењу Исуса Христа.
