Српска православна црква и њени вјерници славе Тројице, а данас је Духовски уторак, трећи дан једног од највећих празника који знамо као Духови, Тројица или Силазак Светог Духа на Апостоле, који се обиљежава 50. дан послије Васкрса и десети дан послије Спасовдана.
Овај датум је црвено слово, а по значају то је трећи празник, послије Ускрса и Божића и слави се три дана.
На велики празник Света Тројица народ традиционално посјећује истоимене манастире и тражи опрост гријехова или лијек за болести.
Духови представљају "рођендан" Хришћанске цркве и симболизују силазак светог духа на апостоле.
Током читаве седмице наставља се празновање, не пости се и то је тзв. трапава недјеља.
На Духове се под у храмовима покрива травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвијећем.
Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га преузели од Јевреја, који су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће.
Њима је то омогућавало да сачувају сјећање на вријеме када су преко Мојсија добили десет Божјих заповијести, као и на вријеме лутања по пустињи, послије бјекства из Мисира, с обзиром да су у пустињи живјели у колибама од грања и лишћа.
Народ на Духове у храму плете вијенчиће од траве које потом носе кући и остављају поред иконе и кандила. Многи их такође носе и у својим торбама и аутомобилима.
Вјеровања
Бројни обичаји везују се за овај празник. Током читаве седмице наставља се празновање, а вјерници вјерују да ће онима који буду постили ићи све наопако.
Вјерује се да у периоду прије и послије овог празника владају моћне енергије, те они који обилазе манастире траже опрост гријехова или лијек за болест.
Добро је, како тврде упућени, из тих манастира понијети освештану водицу јер се вјерује да у наредних годину дана обезбјеђује хармонију у дому.
У Хомољу и Тимочкој крајини, између два уторка око Тројице, организују се поворке.
У једној од њих - "краљици", учествују најљепше дјевојке у селу, представљајући русаљке, виле које су настале од душа преминулих дјевојака и утопљених жена, покопаних без уобичајених погребих обреда.
Оно што се на Духовски уторак такође не препоручује јесте пењање по дрвећу, а иза тога стоји необично вјеровање. Наиме, вјерује се да ово треба избјегавати како се те русаљке, по вјеровању, не би узнемириле, запосјеле особу или је намамиле у коло да игра до смрти.
Вјеровање даље налаже да, како би се човјек "заштитио" од такве несреће, у џепу би требало да има чен белог лука или пелина, а дрвеће се ритуално кити даровима: сапунима, шареним пешкирима, флашицама парфема и ружевима за усне.
