Православна црква и њени вјерници данас прослављају празник Светог великомученика Пантелејмона, у нашем народу познатог и као Свети Пантелија.
Свети Пантелејмон родом је из Никомидије (данашњи Измит у Турској) од мајке хришћанке и оца незнабошца. Мајка му се звала Евула, а отац Евсторгије. Као младић, Пантелејмон је учио за љекара. Пришао је свештенику Ермолају који га је не само научио вјери Христовој него и крстио. Бројни су записи о чудотоворним изљечењима која се приписују Светом Пантелејмону.
Он је чудотворно излијечио слијепог човјека који је потом прихватио Христову вјеру. То је изазвало завист љекара који су узалуд тог човјека покушавали да излијече, а који су потом Пантелејмона оптужили да је хришћанин. Изашавши пред суд цара Максимијана, јавно је то признао. Пред царем је излијечио и човјека који је дуго боловао што је многе незнабошце привукло хришћанству. Цар је Светог Пантелејмона ставио на муке, али му се Господ јављао неколико пута и исцјељивао га.
Дијелови светих моштију овог великомученика налазе се у манастиру Хиландару, као и у три цркве у Београду: у храму Рођења Пресвете Богородице на Калемегдану (црква Ружица), затим у храму Светог Архангела Гаврила и у подворју Московске патријаршије, односно у храму Свете Тројице (такозвана Руска црква). Свети Пантелејмон сматра се већ скоро 2.000 година заштитником медицине и фармације. Слави се 27. јула по старом, односно 9. августа по новом календару.
Манастир Светог великомученика и целебника Пантелејмона у Лепчинцу, спада у древне светиње тзв. Врањске Свете Горе. Подигнут је у незнаним историјским дубинама у предјелу у којем су обитавали и подвизавали се пустиножитељи. У наше вријеме обновио га је архимандрит Пајсије Танасијевић (бивши игуман манастира Хиландара на Светој Гори Атонској) који је у њему окупио братство. Од 1998. године ово је женски манстир.
Ово свештено мјесто је од давнина познато и као мјесто многобројних исцјељења многоврсних болести и тегоба народних. С обзиром да је сама црква посвећена светом Великомученику Пантелејмону, чудотворном исцјелитељу, кроз сву историју, али и данас, до јавности стижу посведневне информације о чудесним исцјељењима која бивају у овој Светињи молитвеним дејством светог Пантелејмона.
Народна вјеровања
Иначе, ако планирате започињање неког посла, данас је прави дан за то. Вјерује се да ће сваки рад Свети Пантелејмон благосиљати и учинити успјешним. Такође, ако се спремате за пут, крените. Свети Пантелејмон је био велики путник, а заштитник је свих којима је друм други дом.
У Србији релативно мали број људи овог светитеља слави као крсну славу. Зато, ако се данас два непозната човјека сретну у цркви са славским колачем у рукама, обавезно треба да се изљубе и честитају један другом славу, јер се вјерује да су сигурно род. Спада у огњене свеце, као и Свети Илија и Огњена Марија. Зато није добро радити у пољима, око класја… У народу важи изрека: "Громом бије громовник Илија, ватром пали Огњена Марија, потпирује Свети Пантелија''.
