Први петак послије Васкрса веома је посебан дан у српском народном вјеровању и слави се у многим нашим крајевима само под различитим називима.
Свијетли је зато што је у Свијетлој недјељи. У неким крајевима познат је и као Источни, али и Себични и Блажени. Источни петак, познат и као "Извор исцјељења", обиљежава се као посебан дан када вјерници одлазе до извора или оближњих чесми да се умију, вјерујући да вода тог дана има исцјелитељску моћ и да помаже код разних болести.
Овај празник је посвећен Пресветој Богородици, која се у богослужењима на тај дан назива "Живоносни источник". Њено поштовање се тог дана слави уз молитве и окупљање народа око светих извора.
Поријекло празника води из предграђа Цариграда, гдје се некада налазио храм изграђен поред извора, који је и носио назив „Живоносни источник“. Овај храм подигао је цар Лав I, још у 5. вијеку, након чудесног догађаја који се, према предању, одиграо док још није био цар. Тада је, лутајући шумом, срео слијепог човјека и, по упутству невидљивог гласа, пронашао извор, умио га том водом – и слијепац је прогледао.
Захвалан Пресветој Богородици, цар Лав је касније подигао храм на мјесту тог чуда, који је постао мјесто ходочашћа за људе из свих крајева. И сам цар Јустинијан, који се излијечио управо на том извору, обновио је светињу након што је оштећена у земљотресу. Касније су је додатно обновили цар Василије I и његов син Лав 6. Мудри. Синаксар – црквени запис о празницима – детаљно биљежи многа чудеса која су се догодила захваљујући овом светом извору, међу којима је и васкрсење мртвог човјека. Извјештава се и о изљечењима од разних болести: епилепсије, бјеснила, тумора, грознице, неплодности, душевних и очних обољења, па чак и скорбута.
На иконама које приказују овај празник, Мајка Божија са малим Христом приказана је изнад извора, док вјерници – слијепи, болесни, свештеници и цареви – долазе да се напоје или умију. Од 16. вијека овај празник се посебно прославља и у грчкој и у руској православној традицији, а бројни извори код манастира су посвећени овом дану. Свети Серафим Саровски је редовно приносио молитве пред иконом Живоносног источника.
Овај петак је посвећен прослављању Пресвете Богородице, која се на данас у богослужењу назива Живоносни источник. Зато је реч о дану посебно посвећеном женама и мајкама које данас не би требало ништа да раде.
Обичај налаже да се ујутру иде до најближег извора – људи се умивају, пију воду, беру пољско цвијеће, радују се и враћају кући тек увече. У неким крајевима, попут Поповог поља, жене избјегавају тешке послове, док су механџије тај дан славиле као своју славу. Занимљиво је и то да се у селима око Ниша и Пирота тог дана фарбају јаја, слично као за Васкрс, али са намјеном да се однесу на гробље, у знак припреме за Побусани понедјељак.
Негдје се Источни петак прославља и као сеоска слава, где је обичај да се принесе јагње на жртву и дијели народу у знак захвалности и заједништва.
Молитва коју треба данас изговорити
О, Пресвета Дјево, Свемилостива Владичице Богородице, подала си нам Живоносни Источник Твој, који цјелебне дарове за здравље душа и тијела наших и на спасење свијету точи, стога Те благодарни, сада, усрдно молимо, Царице Пресвета, моли Сина Твојега и Бога нашега да нам да опроштај сагрешења и сваку милост и утјеху душама жалосним и озлобљеним, и од биједе, туге и болести избављење. Подај, Госпођо, храму овом и свим људима покровитељство (и светој обитељи овој да остане на окупу), граду заштиту, земљи нашој од невоља избављење и заштиту, да миран живот поживимо овдје, а у будућем вијеку удостојимо се видјети Тебе Заступницу нашу, у слави Царства Сина Твојега и Бога нашега. Њему нека је слава и моћ са Оцем и Пресветим Духом у све векове. Амин.
.webp)
