Српска православна црква и њени вјерници сутра славе Ваведење Пресвете Богородице. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји и постала прва заветована дјевица у историји хришћанства.
Ваведењем Пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свијет, започето је искупљење људског рода.
Овај дан још зову Света Пречиста или Женска Богородица и обиљежено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника.
На овај дан Дјевица се завјетовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.
Послије смрти родитеља, Дјеву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовијест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова. Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог вијека, писани трагови потичу из 8. вијека.
Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Народна вјеровања и обичаји
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна вјеровања везана за моћ икона на којима је она представљена.
У таковским селима био је обичај да се послије службе у цркви, свечано одјевене и окићене цвијећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У неким селима жене које немају дјецу, одлазе у манастире и цркве, гдје се моле како би добиле пород.
Овај дан такође носи вјеровање да се не би требало користити оштри предмети попут ножева, маказа или сјечива како би се звијерима "затвориле чељусти" током предстојеће зиме.
Традиционално, домаћице праве обилне трпезе у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, вјерујући да ће она донијети плодност и благостање у дом.
Такође, вјерује се да се на Ваведење не смију конзумирати јела која се сијеку ножем, како би се избјегло призивање несреће.
И сточари је славе како би им заштитила стоку од звијери.
Понегдје, вјерује се, лијепо вријеме на Ваведење најављује добру љетину.
Старији кажу да ако на Ваведење пада киша - биће родна година, ако дува јак вјетар - неродна. Ако буде хладно и са снијегом, сљедећа година била би блага и топла.
На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у вријеме великог Божићног поста.
