Православни вјерници данас прослављају светог Антонија Великог.
За Светог Антонија Великог везује се једна од најпознатијих тема хришћанске умјетности - Искушења светог Антонија.
Преподобни Антоније Велики се родио 251. године у селу Коми, недалеко од Хераклеопоља у Горњем Египту, као дијете богатих родитеља.
Његови родитељи умрли су када је имао 18 година. Наслиједивши цјелокупно имање, раздијелио га је сиротињи, а сестру смјестио у завод са хришћанским дјевицама. Потом је отишао у пустињу у којој је живио сљедећих осамдесет година, због чега се сматра оцем пустињачког и хришћанског монаштва уопште.
Живио је усамљеничким животом, првих година у једној гробници надомак родног села, а бавио се дрводељством, молитвама и размишљањима о библијским поукама.
Непрестано је помјерао границе свог подвижништва. Када би помислио да је један задати циљ испунио, он би помјерио љествицу за степен више. Људе је виђао само када би доносили хљеб и со у замјену за рукотворине и када би одлазио на литургију.
Често је говорио о својој борби са демонима. Прво су га мучиле мисли о томе да је бескористан тај његов чин напуштања свијета и богатства, потом га је гризла савјест због незбринуте сестре која нема ни подршку ни утјеху. Сваке ноћи мучила га је и тјелесна похота за женама, која је била тако јака да није могао да је сакрије пред другима. Али, он је одолијевао постом, молитвом, бдењем, тјелесним изнуривањем.
На крају му се, каже хришћанско црквено предање, ђаво јавио у лику малог црног дјечака који му је понизно рекао: "Побиједио си ме", чиме је хтио да га наведе да побједу припише самоме себи, и да тако упадне у гријех гордости. Свети Антоније га је упитао ко је он, а ђаво му је одговорио да је дух блуда које је многе завео, а да је само он успио да "све стријеле поломи".
На то му је, каже предање, Антоније казао: "Бог је допустио да ми се јавиш црн - ради објелодањења таме твојих зломисли, а као дјечак - ради изобличења твоје немоћи. Због тога си и достојан сваког презира". Након тога је ђаво отишао и никада се више није вратио.
Многи хришћански умјетници вијековима су били инспирисани овим искушењима.
Искушења Светог Антонија Великог често служе и као метафора за искушења људи који у данашњем свијету теже хришћанском идеалу.