Српска православна црква (СПЦ) данас, трећу недјељу пред Божић, празнује Дјетињце када одрасли симболично вежу дјецу, која се дријеше, односно ослобађају припремљеним даровима.
Дјетињци се славе трећу недјељу пред Божић. Одрасли рано ујутру или по доласку из цркве са богослужења вежу дјецу, а за везивање обично користе каиш, гајтан, канап или дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним дијелом канап завеже за сто или столицу.
Везивање за Дјетињце, Материце и Оце има вишеструку симболику. Симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама, затим упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама.
Штедљива дјеца прикупе нешто средстава штедњом, па за тај дан набаве неку част и дријеше се онима који их вежу.
Вјерује се да ове ријечи треба изговорити за спасење душе: СПЦ данас обиљежава дан Светих мученика Парамона и Филумена
Бити као дијете јесте повратак животу као радости и животу као слободи, што је и сама суштина празника који најављују рођење сина Божијег, пише Српскаинфо.
Дјетињци, као и Материце и Оци, који падају на наредне двије недјеље, проводе се у заједништву, уз окупљање породице. Сваког од ових празника, припрема се свечани ручак на којем се окупи цијела породица.
Сљедеће недјеље у улози дародавца су мајке, посљедње недјеље пред Божић, поклоне дијеле очеви.
Међусобним везивањем и одвезивањем, указује се да се треба радовати и када дарујемо друге, да давање значи добијање, да милосрђе значи љубав према ближњем, да праштање и покајање јесу врлине, пише Глас Српске.
Сутра се потапа божићна пшеница у воду, на Никољдан сије, како би довољно порасла до празника рођења Сина Божијег.