Данас су Младенци, празник када Српска православна црква обиљежава дан Светих четрдесет мученика Севастијских – римских војника који су убијени 320. године због одбијања да гоне хришћане.
Празник је и добио име Младенци по младићима који су убијени. Брачни парови који су се вјенчали у претходних 12 мјесеци 22. марта славе Младенце, а у неким крајевима, Младенци се честитају и бебама које још нису навршиле годину.
Иначе, постоји много обичаја у српском народу који су везани за овај дан. Најраспрострањенији је да се на овај дан мијесе младенчићи - и то њих 40 који се премазују медом и младе домаћице их нуде дјеци и свима који дођу у кућу прије подне.
Они симболизују дуг, срећан и сладак живот.
На Младенце је добро јести мед, кувану коприву и зеље да би се очистила крв.
У неким дијеловима на Младенце се јео цвијет дрена, кућа се китила зеленилом и правили су се вјенчићи, како би се призвало здравље и дуговјечност младих супружника.
Села у јужној Србији имала су обичај да на Младенце невјеста, без мужа, одлази код својих родитеља јер се вјерује да празник не треба да је затекне у новој кући.
Људи су на Младенце остајали будни до јутарњих часова. А када Сунце изађе младићи и дјевојке ишли су да беру врбине гранчице, најављујући тако почетак Весниног дана.
У односу на вријеме на Младенце, гледало се и какво ће вријеме бити током читавог прољећа. На Косову се каже: „Младенац, посљедњи бабин јарац”. Ако је лијеп дан, тада чобани први пут пуштају јагањце у поље.
Негдје почиње сјетва жита јер се зна да је прошло вријеме мразева и зиме.
У селима око Велике Плане обичај је и да се пали ђубриште у дворишту или воћњаку „против змија”.
Ватра се пали и њом растерује свако зло и у лесковачком крају. Тада се око ватре окупе дјеца и младићи, прескачући је. На овај дан дјевојчице одлазе на пропланке да беру кукуријек.
Овај дан у јужној Србији се зове и Дан Светог Младена. Тада невјесте први пут излазе из куће на посијело или одлазе у госте код кумова и најближих пријатеља и комшија, пише najzena.alo.rs.
