Српска православна црква (СПЦ) прославља данас Светог Андреја Првозваног, првог сљедбеника и првог апостола Христовог, који је страдао на крсту због оданости новозавјетној вјери.
Свети Андреј је апостол Цариграда и Русије, а био је и патрон Руског царства и царске породице Романових.
Према предању, Свети Андреј био је старији брат Светог апостола Петра и ученик Светог Јована Крститеља, а Јеванђеље је проповиједао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, гдје је страдао.
Својим чудесним моћима исцијелио је многе болесне, међу којима и жену царског намјесника у граду Патри, коју подиже из постеље, те она прихвати хришћанску вјеру.
Силно се разгњевио због тога намјесник Етеата и нареди да се Свети Андреј разапне на крст и избоде копљима, што и би учињено. Али ни тада није одустао Свети Андреј, већ је тако рањен и измучен и са крста дијелио народу корисне поуке, проповиједавши вјеру хришћанску.
Усрдно се молећи Богу, своју душу му је предао у 62. години живота. Како је за живота исцјељивао убоге и болесне, тако је настављено и након његове смрти дјеловање његових чудесних моштију.
Светог Андреја Првозваног као свог заштитника прославља и Краљевски двор Карађорђевића.
Народна вјеровања и обичаји
Према народним вјеровањима, Свети Андреј разговара са великим животињама и сматра се њиховим заштитником, а оне су му покорне.
Некада су мечкари славили Андријевдан, вјерујући да овај светац кроти медведе као псе, а да свијетом путује јашући на овој звери.
Вјерује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе, зато тада не ваља ићи у лов на њих. На данашњи дан ваља јести кукуруз.
СПЦ слави светог Андреја сваке године 13. децембра по новом календару, односно 30. новембра по Јулијанском и свом богослужбеном календару.
