Крајем прошлог вијека, Горшатк Недељко Томушиловић, одлучио се на овај драстични потез - да почне живјети у земуници, дивљини, далеко од људи, окружен дивљим звијерима, у Дугом Пољу код Модриче, гдје већ 41 годину одолијева цивилизацији.
Са њим, углавном, живи једно маче, с којим дијели храну, док га брат повремено посјећује, а информације о свијету добија преко радија.
Горштак Недељко Томушиловић има 70 година и пуних 41 годину живи у земуници, сам и у дивљини.
Недељко је становник планинског предјела, осамдесетих година затворио је врата цивилизацији и повукао се у самачки живот. Због болести која га мучи већ годинама за себе каже да је умро, али да га још увијек нису сахранили.
Био је ожењен, има сина, кћерку и унуке, али нема породичну трпезу и породични живот.
Послије Титове смрти и распада Југославије одлучио је да се поздрави са свијетом и настави живот под ведрим небом, кућом од блата, и са звијерима.
Недељко каже да је завршио основну школу, а након ње завршио је корпарски занат.
"Звали су ме Брђо. Када је био рат дошло је до расула и затворена је корпара. Живио сам и у Суботици, радио на грађевини", каже горштак Недељко.
Простор на коме живи каже да припада њему.
"Брат дође код мене, донесе ми хљеба. Ишао сам код њега до скора, цијепао дрва ...", каже Недељко коме је испред куће све сређено.
Како није навикао на посјете и људе, признаје да је нервозан кад год неко долази код њега.
"Сада немам снаге ни као дијете од пет година, а имам 70 година. Посљедњи пут у Модричи био сам 2012. године. Умро сам, а нисам сахрањен. То је по питању здравствених тегоба. Нисам ловац, али спремам нашу домаћу храну. Кромпир, скувам. Узмем и млијеко, али ми се чини да нешто није уреду са њим, па дам мачету", каже Недељко, који је успио да се ослободи свог највећег порока, цигарета.
Око своје земунице има јабуке и грожђе од којих се храни, а како каже све што се дешава у свету је "поремећено".
"Ниједан човјек није као ја, избјегавају ме и кажу ми да сам луд 100 одсто", каже Недељко.
На границе Југославије ставио би бодљикаву жицу
На живот под ведрим небом се не жали, а како каже, да се сада поново роди, само би желио да врати Југославију и на њене границе стави бодљикаву жицу.
"Имам кући за дрва, на седам или осам мјеста сам направио да ми буде ближе", каже Недељко.
У ниској земуници налази се само једна просторија. У њој кревет, шпорет, једна столица и дрвени предмети.
Недељко слуша радио, а редовно црта на блоку број 5 и бојицама, за које каже да су му најпотребније.
"Слушам наше изворне пјесме и вијести. Ништа ме не нервира", каже Недељко за за Јутјуб канал "Тата брада".
Каже да ће иза њега остати колиба као знак да се увијек може имати нешто у животу. Познат је као Неђо, а када га је водитељ питао како му је право име, застао је, као да је заборавио, није одмах могао да се сјети.
