Након рекордно топлих љетних мјесеци средином септембра сачекало нас је право јесење вријеме уз нагло захлађење и кишу.
Метеоролог аматер Иван Ристић и проф. др Александар Ваљаревић са Географског факултета дали су сезонску прогнозу за јесен и зиму, али и објаснили зашто смо средином овог мјесеца имали наглу промену времена.
Крајем августа и почетком септембра дошло је до промјене циркулације на планети Земљи, све је почело несвакидашњим поплавама у Сахари, престанком стварања урагана на Атлантику иако океан биљежи рекордне температуре од када се врше модерна мјерења. Такође у исто вријеме са метео мапа нестаје исландски циклон који је у спрези са афричким антициклоном владао скоро 14 мјесеци и донио рекордне температуре Балкану, који је био међу најтоплијим регионима на планети.
Та промјена циркулације довела је до продора хладног арктичког ваздуха у срце Европе, осим јаког захлађења и снијега на планинама усљед огромне количине падавина дошло је до поплава на скоро свим ријекама које имају своја изворишта на Карпатима и Алпима. Срећом ми нисмо имали већих проблема јер смо се налазили у центру јаког циклона названог Борис, а и релативно смо удаљени од ових планинских масива - наводе они и додају да су атмосферске циркулације то јест њене осцилације главни покретач дешавања на планети што се тиче времена, али и саме климе.
Објаснили су и да су сезонску прогнозу имали климатски модел користећи оригиналну методу ГИС телеконекциона метода рашчлањивања атмосферских осцилација (АО) који је развио проф. др Ваљаревић, а да је до сличних закључака дошао и Ристић са својом теоријом о климатским промјенама:
"Тајна веза између климе, вулкана и земљотреса, гдје се говори у великом утицају Пацифика и Индијског океана на циркулацију атмосфере и његове осцилације кроз конвективне фазе описане у МЈО индексу".
Њихову сезонску прогнозу преносимо у цјелости:
"На вријеме од октобра до краја фебруара утицаће спрега Азорског и Сибирског антициклона. Између њх се отвара простор за повремене продоре хладног арктичког ваздуха директно са Сјеверног пола који ће доносити пад температуре и падавине, а како вријеме буде одмицало кишу ће замијенити снијег. Према ECMWF средњорочном моделу постоји евидентна орјентација крака поларног вртлога према нашем континенту у склопу кога ће се дешавати повремени продори хладног арктичког ваздуха.
Почетак октобра уз смјену сунца и облака који могу донијети кишу биће свјежији највише температуре између 17 и 22 степена. Према крају прве декаде доћи ће и до постепене стабилизације времена и пораста ваздушног притиска тако да ћемо ући у такозвано михољско љето, период баш око Михољдана 12. октобра. Највише температуре у том периоду биће око 25 степени. У другој половини октобра и првој половини новембра улазимо у хладнији период и што се тиче јутарњих које ће се кретати од пет степени до десет степени и максималних које ће бити између 10 и 15 степени, у појединим данима биће магловито поготово у котлинама и рјечним долинама, гдје се магла може задржати већи дио пријеподнева. Такође, у појединим данима биће и кише, а на планинама по нека пахуља".
Прогноза за новембар
"У другој половини новембра са јачим продором хладног арктичког ваздуха биће и пуно падавина углавном кише на планинама снијег, појава снијега се крајем новембра очекује и у нижим предјелима јужније од Саве и Дунава. Најниже температуре на крају новембра биће од -2 до пет степени, а максималне од три до осам степени", наводи се у прогнози и додаје:
"У децембру промјењиво вријеме све ће више личити на право зимско. Почетком и средином мјесеца два краћа отопљења са максимумима око 10 степени као претходница доласка хладног фронта који ће донијети снијег у већем дијелу земље и пад температуре на близу нула степени. Крајем децембра стварање и сњежног покривача тако да је велика шанса да дочекамо послије ко зна колико година нову годину у правом зимском амбијенту са сњежним покривачем".
Вријеме за прва два мјесеца наредне године
"Јануар и фебруар према садашњој прогнози прави зимски, повремено ће падати углавном снијег, а највиша дневна температура кретаће се од нуле до пет степени минимална температура у појединим данима и до -10 степени Целзијусових. Крај зиме и отопљење стиже крајем фебруара и почетком марта. Све у свему ова зима би могла да буде најхладнија у посљедњих 10 година", тврде метеоролози, преноси "Курир".
