Od proljeća zasuču rukave, uzmu motike u ruke, pa sada umjesto na pijacu, po namirnice za ručak idu u baštu. Cijene povrća ih ne brinu, a u kvalitet su sigurne, kažu Dobojke koje decenijama obrađajuju bašte u gradu. Za zakup 200 kvadrata godišnje izdvoje 20 maraka, uz rasad i trud, računicu ipak imaju.
"Svoje je zna se šta je nije špricano nije ništa, a ono ima, ne može se reći da nema, ja sa zadovoljna. Znate šta, sve, krompir krastavce, luk tikvice, blitva špinat sve grašak, sve što se može, ahune grah, trenurno sam išla vidjet šta se ima ubrat“, kaže Brankica Savić.
Luk su povadile, posijele grah. Godina je bila loša, česte kiše, a onda naglo ugrije. Prinos zato nije očekivan, ali svakim dolaskom ubere se za ručak, dva.
"Uspijem da sebi proizvede, pošto sam ja sama, za čitavu zimu svega, ove godine, nije pohvaljena toliko godina, krompir to je najbolje, a luk je struo, biće što će bit, treba biti zahvalan Bogu, koliko god se ima preživjet se može radeći“, kaže Nevenka Jović.
Uglavnom su u penziji, pa vremena da se posvete biljkama imaju. Za rad biraju jutro i popdne, a recept je jasan.
"Da ne daš u travu, normalno kad zatravi slaba je biljka sve treba ba vrijeme da uradiš, onda je dobro, ko i u kući“, kaže Bosiljka Šaporac.
Alat su godinama pribavljale, a u daščanim kućicama ga čuvaju. Uz svaku parcelu je i sto za odmor i druženje. Ako se trava otme, i za to im je na oglasu ponuđeno rješenje. Jedino što ih brine je to što zvuk njihovih motika nadglašava buka građevinskih mašina. Zgrade se bliže parcelama, ali se nadaju da će ih zasijati i dogodine.
