Рекао је ово др Горан Талић, директор Института “Др Мирослав Зотовић” у интервјуу за портал Бањалука.нет, наводећи да у овој установи пацијенти добијају комплетну услугу, од дијагностике, ортопедске хирургије, операције кукова, кољена, а након тога и рехабилитацију.

“Оно чим се поносим је то да запослени не иду из Института. Институт пружа сигурност. Људи су задовољни, посвећени свом послу. За мене је највећа повреда радне дисциплине нељубазност према пацијенту који је рањив у том периоду кад тражи нашу помоћ”, истиче Талић.

Институт “Др Мирослав Зотовић” има статус референтне здравствене установе из области физикалне медицине и рехабилитације, ортопедске хирургије и баромедицине у Републици Српској. Можете нам рећи нешто више о Институту, које здравствене услуге пружате?

ТАЛИЋ: Баш тако, Институт је референтна здравствена установа из области рехабилитације и физикалне терапије, ортопедске хирургије, третмана хроничних рана, баромедицине. То је болница у којој пацијент добија комплетну услугу, дијагностику, све врсте ортопедске хирургије, операције кукова, кољена, лигаментопластику. Након тога имају и све врсте рехабилитација. Нарочито се истичу неуролошка и дјечија рехабилитација.  Ту су и услуге баромедицине, хроничних рана. Радимо и израду ортопедских помагала, њихову примјену и апликацију, тако да Институт пружа комплетну услугу. Пацијент код нас има све на једном мјесту. Ускоро уводимо и магнет, тако да ћемо имати сву потребну дијагностику.

Институт “ Др Мирослав Зотовић” готово сви хвале као најбољу и најорганизованију установу. Како то коментаришете?

ТАЛИЋ: Дуги низ година имамо одличне резултате, позитивно послујемо. Правимо добру селекцију при запошљавању, а запосленим нудимо сигурност када је посао у питању. Примања су редовна, све обавезе плаћене. Константно пратимо и напредак технологије из области медицине којом се бавимо. Сви профили наших запослених обављају све врсте едукација, што је такође плаћено. Много улажемо у напредак, едукацију и организацију.

Институт функционише на двије локације –Траписти, која је главна локација, те Слатина гдје се налази извор термоминералне воде. Можемо слободно рећи да је Слатина једно од најзначајнијих бањских љечилишта у Републици Српској. Шта бања нуди пацијентима када су у питању терапијски садржаји, које услуге су најтраженије и колики су смјештајни капацитети комплекса?

ТАЛИЋ: Слатина нуди све врсте рехабилитације. Пацијент има операцију на локацији Траписта, а након неког времена прелази у Слатину гдје се ради рехабилитација. Ту су реуматолошки болесници, неуролошки, однедавно смо увели рехабилитацију онколошких пацијената. Након короне развила се и пулмолошка рехабилитација. Захваљујући Влади Републике Српске добили смо Парк шуму Слатина, на око 358 дунума, која пружа садржаје трим стаза, простора за вјежбање. Она ће нам користити за развој пулмолошке и кардио рехабилитације. На том простору свакако ћемо планирати и припреме спортиста као и превенцију хормоналних болести, дијабетеса првенствено, који има јако тешке посљедице и чије лијечење је сада приоритет.

Институт је 2019. године започео са реализацијом пројекта “Бањско рекреативни центар Шехер“ у жељи да модернизује и поново стави у функцију један од најпрепознатљивијих амбијената Бањалуке. Које услуге ће пружати овај центар и када можемо очекивати отварање?

ТАЛИЋ: Бањалука је практично почела из Шехера, потекла, развијала се даље. Ту има око 13 извора. Бању Шехер ми смо купили од Банке Српске прије пет, шест година, добили концесију на овај простор и кренули у реконструкцију бањског центра који је био познат у Босанској Крајини. На простору од 7.500м2 направили смо низ садржаја. Имамо четири базена, затворени и отворени базен који су повезани, терапијски базен и дјечији базен, сауну, турско купатило, све врсте терапија, блато. Простор је практично готов, добили смо употребну дозволу, сада слиједи опремање и мислим да ћемо до краја године то све завршити. Ставићемо га у функцију за један од наших наредних празника.

Можете ли рећи како функционише ортопедска хирургија?

ТАЛИЋ: Врло значајан дио нашег Института је ортопедска хирургија која на годишњем нивоу уради више оперативних захвата него сва четири клиничка центра у БиХ – Бањалука, Сарајево, Мостар и Тузла. То су уградња кукова, кољена, лигаменти кољена, лигамент рамена. Тим се заиста можемо похвалити. Људи беспрекорно раде по осам операција дневно. То су велике операције. Уграђују се најквалитетније протезе од више добављача, а набавку диктира наш операциони блок. Све што љекари траже то и добију. Значајно је напоменути да 90 одсто људи у Републици Српској мисли да је Институт “Др Мирослав Зотовић” бања. Институт је једна озбиљна болница која покрива ортопедску хирургију, све врсте рехабилитације, израду ортопедских помагала, хипербаричну медицину. Само сегмент у Слатини и Шехеру је бањски дио.

Како сте успјели да свих ових година позитивно послујете и улажете у нове објекте? Без чије подршке све ово не би могло да се реализује?

ТАЛИЋ: То вам је све један систем, један уређен систем који смо јасно дефинисали и током свих ових година успостављали. Без подршке институција не бисмо могли све ово да реализујемо. Имамо одличан однос са Фондом здравственог осигурања, са свим надлежним институцијама, министарством, Владом, имамо и пуну подршку предсједника Српске. Специфична смо установа. Наша улагања нису ишла из планираних инвестиција, већ смо кретали од оног што је економски практично неоправдано. Сваке године смо правили више услуга, Фонд то није могао плаћати зато што није било уговорено, али смо наредних година добијали већи уговор. Када сам дошао на мјесто директора уговор са Фондом био је 2,5 милиона КМ, а сад је близу 50 милиона КМ. Мислим да ћемо идуће године доћи до 80 милиона КМ. Институт се убрзано развија, а Фонд здравства то не може да прати због ограничења средстава која се распоређују на све болнице у Републици Српској. Тако да смо доста средстава узимали из кредитног задужења. Од Владе Републике Српске смо добили дио средстава за градњу Шехера, док је већински дио финансиран из властитих средстава. Тамо имамо четири операционе сале, 63 кревета и то такође отварамо кроз два до три мјесеца. Сада је у току завршна фаза, слиједи опремање. У граду смо такође обезбиједили простор како бисмо олакшали људима који требају ићи на терапију у Траписте. Одлучили смо да им услуге буду што приступачније. Простор је подијељен на амбуланту за дјецу и амбуланту за одрасле. То ће бити велико олакшање, првенствено због листа чекања.

Евидентно је да Институт “Др Мирослав Зотовић” интензивно ради на развоју здравственог туризма. Томе у прилог иде и чињеница да се годинама уназад константно улаже у модернизацију објеката, као и у набавку врхунске опреме за дијагностику и терапију. Чињеница је да квалитетом услуга које пружате можете парирати најјачим љечилиштима у регији. Поред корисника из Српске и БиХ, колика је заинтересованост корисника из региона и иностранства?  

ТАЛИЋ: Посљедњих пар година долазили су нам Словенци, пацијенти из Хрватске, међутим, сада нам практично недостаје капацитета, па нисмо у могућности да их примамо. Испуњавали смо обавезе само према осигураницима Фонда здравственог осигурања Републике Српске.  Мислим да ћемо повећањем капацитета и развојем ових нових технологија у наредном периоду бити у прилици да примамо људе који нам доносе новац мимо Фонда. Наш приход од Фонда је око 85 одсто. Прилив новца од комерцијалних услуга морамо повећати. То ће превасходно бити на локацији Шехера, тако да ћемо на неки начин допунити наш буџет.

Који је просјечан број пацијената и корисника који дневно прођу кроз амбуланте, дијагностичке и терапијске кабинете, те болничко лијечење Института “Др Мирослав Зотовић”?

ТАЛИЋ: Дневно имамо од 1.400 до 1.500 пацијената. Од тога је 750 лежећих, остали пролазе кроз дневну болницу или долазе на терапије као екстерни пацијенти. Код нас практично нема слободних кревета. Сваки премјештај из Клиничког центра или било које друге болнице морамо тражити термин. Изградњом ортопедске хирургије на Слатини ослободићемо простор у Институту на локацији Траписти, и ту ћемо проширити капацитет неуролошке службе, односно лијечење можданих удара, повреда кичме. Када је неуролошка служба у питању, ми смо можда на нивоу бивше Југославије водећи када је у питању опремљеност болнице. Кроз акцију С љубављу храбрим срцима обезбиједили смо роботику за рехабилитацију дјеце обољеле од церебралне парализе. Потребна нам је иста таква роботика за одрасле и ми смо ју обезбиједили из властитих средстава. Кад сам дошао на мјесто директора 2003. било је запослено 218 радника у Институту. Сада их има 1.054. Имамо праксу примања најквалитетнијих људи. Сви који пролазе кроз приправнички стаж оцјењују се на свим службама. Само терапеути који су били одлични могу да рачунају на запослење. Током свих ових година огроман новац смо издвајали и за едукацију, то је од 300.000 до 500.000 КМ на годишњем нивоу. Циљ нам да Институт постане центар за едукацију.

Шта је пресудно за добро функционисање установе која има преко 1.000 запослених?

ТАЛИЋ: Тренутно имамо 105 љекара, 240 физиотерапеута, 240 медицинских сестара, 60 радних терапеута, 10 психолога и неколико социјалних радника. За Институт можемо рећи да је коректан и поуздан послодавац. Све обавезе према радницима се испуњавају. Наши запослени у свим профилима имају нешто већу плату од плата у осталим здравственим установама. Оно чим се поносим је то да нико од запослених не иде из Института. Љекари никад не одлазе. Можда годишње оде око пет сестара или терапеута, али Институт пружа сигурност. Људи су задовољни, посвећени свом послу. За мене је највећа повреда радне дисциплине нељубазност према пацијенту који је рањив у том периоду кад тражи нашу помоћ.

Интересантно је то што јако мали број запослених одлази из Института. Кажите нам у чему је тајна?

ТАЛИЋ: Изузетно су добри услови што се тиче рада, доступне су им све врсте едукација. У великом смо проблему када је у питању планирање образовања. Ми сада имамо огроман број терапеута који чекају посао. Врло је битно планирати образовање, планирати занимања која су дефицитарна. Наши запослени не одлазе од нас, али морају отићи они који нису запослени, а желе да раде оно за шта су се школовали.

Послије оволико успјешних пројеката које сте остварили, шта Вам је сада изазов, шта бисте вољели још урадити? Какви су планови за даље?

ТАЛИЋ: Увијек имамо спремне пројекте. То су пројекти који су значајни за развој инфраструктуре, проширење капацитета, побољшање технологије. Сва најновија медицинска опрема долази у Институт на захтјев љекара. На локацији Шехера већ смо у наставку нашег комплекса купили око 5.000м2 земље и планирамо градити нове капацитете, око 100 соба које ће бити повезане топлом везом са матичним објектом. На локацији Слатина већ је била презентација огромног пројекта. Имамо у плану да радимо око 100.000м2 објеката и 84.000м2 парковске површине. Такође ћемо обезбиједити гаражни простор за пацијенте и особље које долази.  Наша парк шума већ је постала бренд. Ту смо направили око 10.5км стаза, девет мостова, 12 одморишта, клупе за одмор, три спортска терена са справама за вјежбање. Садржаји у Слатини ће бити практично подијељени. Никада не треба мијешати пацијенте са људима који долазе на одмор и рекреацију. У оквиру тог комплекса требао би бити и конгресни центар са око 1.000 мјеста. Пројекат је фантастичан. Предочили смо га предсједнику Републике Српске. Он има фотографије које показује свима, што је нама показатељ да ће то ићи у реализацију.

Након 20 година уложили сте огромну љубав енергију, снагу, упорност у цијелу ову причу. Остварили сте завидне резултате. Како?

ТАЛИЋ: Као што сам напоменуо на почетку, Институт је јако пожељан и коректан послодавац. Нас карактерише сигурност радника, тимски рад. Можда сам ја човјек ван система, али Институт је уређен систем. Посвећени смо пацијентима и карактерише нас индивидуалан приступ лијечењу пацијената. Толико терапеута имамо да би са сваким пацијентом могло да се ради један на један, што је интенција у свијету.

Република Српска је богата термалним водама, а паметним управљањем тим природним ресурсом могла би постати незаобилазна дестинација на мапи бањског туризма. Колики је по Вама значај улагања у бањски туризам?

ТАЛИЋ: То је већ провјерено у свим сусједним земљама. Људи поклањају све више пажње здравственом туризму које подразумијева спој здраве хране, лијечења. Мислим да је то значајан ресурс. На ужем подручју Бањалуке налазе се три бање, Слатина, Лакташи и бања у Шехеру. Све три бање су различите. Оно што смо ми искористили кроз одрживи развој и кориштење природних ресурса је то да је наше гријање у Слатини на термалну воду. У Шехеру такође гријање и хлађење иде преко термалне воде. Од великих инвестиција имамо бушење нових термалних извора. Кључ нашег развоја је термална вода. Велики дио воде би се могао искористити на неки начин за догријавање Бањалуке. Слатинска вода отиче и ми сву ту воду губимо. На западу је та вода искориштена, за пластенике, стакленике. Били смо у Аустрији, то су непрегледни пластеници који се грију на тај начин. Наш развој не може да се базира на некој високој технологији. Он треба да се базира на здравственом туризму, здравој храни. Наша средина је још увијек незагађена, тако да ми треба да развијамо оно што имамо.

За крај нам још можете рећи како изгледа један Ваш радни дан.

ТАЛИЋ: Мој радни дан креће са спавањем, и то око 20 часова. Устајем око поноћи или 1 час, када анализирам све што је испред мене. Обично су то замишљени разговори са људима са којима се током дана требам срести. На посао долазим око 5.30х када слиједе кратки састанци са ужим тимом. Имам пар људи у које имам неограничено повјерење и за које знам да ће ће ми у сваком тренутку одговорити на задате задатке. Све то се завршава до 9 часова, када сви знају дневни распоред за тај дан. Наредни дан је анализа претходног и тако је практично сваки дан. Свих ових 20 година ми је прошло у трену, у трептају ока. Сав свој живот и ризике из приватног пренио сам у државно. Нисам чекао да се скупи новац него сам отварао нове могућности за улагања. Оно што је можда интересантно, радили смо по два-три пројекта одједном. Није било једноставно радити то упоредо, али смо успјели. Поносан сам на људе који раде са мном. Познат сам по томе да о технологији не знам ништа, већину телефонских бројева знам напамет, имам примитивни телефон и не знам послати мејл. Али имам много идеја. У Слатини имамо доста простора на различитим локацијама. Имамо локацију од око 6.000м2 о којима размишљам да се направе станови за запослене. Код нас је карактеристично да су запослени углавном млади људи који ступају у бракове између себе. За Институт “Др Мирослав Зотовић” можемо рећи да је породична фирма. Мислим да то подиже одговорност и љубав према колективу. Мени је најважнија посвећеност према установи у којој раде. Моја мајка је почела и завршила своју каријеру у Институту. Када је она отишла у пензију дошао сам ја. Сва моја сјећања су везана за Институт и посвећен сам тој установи.

(Фото: А. Ступар)

Пратите нас и путем Вибера