Драган Николић (48) из Врбовца крај Блаца, пронашао је жену свог живота у Албанији, а када је са својом драгом Ханијом (44) стигао кући, дочекало их је изненађење – свадбено весеље које су организовали житељи тог села!
Предсједница Месне заједнице Врбовац Латинка Павловић каже да су младенце на слављу у просторији сеоске школе дочекали на ногама уз громогласан аплауз, а потом је услиједио ручак са музиком.
- Драган је заслужио да га тако обрадујемо! Он у селу нема никог свог. Родитељи су му рано умрли, а послије је реалативно млад преминуо и његов рођени брат. Момак је поштен и вриједан. Ради од јутра до мрака да би себи обезбиједио егзистенцију. Не чека да му му падне ништа са неба. Има трактор, ради земљу, сади башту, бере печурке, ма све ради да би имао за живот- каже Латинка.
Врбовац је мало село, има 60 домаћинстава и 120 становника, али су у организацији свадбе, додаје Латинка, учествовали сви који су могли, тако да је на слављу било педсетак мјештана, а ту су били и Драганови даљи рођаци. Сви они који су дошли донијели су поклон младенцима – неко новац, неко постељину или друге ствари.
- Једна жена и ја ишле смо од куће до куће у селу и сакупиле новац да бисмо купиле све што је потребно. Жене из села су и саме припремале понешто, погачу, кифлице, питу, послије смо све то лијепо сервирале и било је заиста право славље, са музиком...Сви смо били толико срећни због Драгана, као да смо женили неког свог најрођенијег - описује Латинка.
За девет година, колико она живи у Врбовцу, то јој је била прва свадба у селу.
- Мјештанима сам обећала да ћемо и сваку наредну снају у селу, без обзира одакле долази, да ли долази из Албаније, Ниша, Београда, Лесковца, дочекати на исти начин – на заједничком свадбеном весељу. У јуну ћемо сви заједно прославити 60 година брака најстаријег брачног пара у селу, јер није мала ствар дочекати тако нешто - додаје.
За сеоске прославе обновили су једну од просторија под кровом сеоске школе.
- Школа је стара, направљена је још 1954. године и кров је био срушен, плафон је пао, само је спољашњи зид остао. Организовала сам људе да то средимо и сада имамо просторију где може да се окупи 100 до 150 људи. Нисмо имали пуно пара, па је то ишло врло споро, али смо успјели. Ту смо зимус дјеци подијелили новогодишње пакетиће које сам обезбедила од спонзора из иностранства. Наше село има само 120 становника, али има и младих људи и 17 деце и сва дјеца су добила пакетиће - наглашава Латинка.
Додала је да се са мјештанима бори свим снагама да услове за живот у Врбовцу побољшају и да младе задрже у селу, па су тако прије три године издејствовали поновно отварање четвороразредне школе која није радила 21 годину. Школа има два ђака.
