Jovići su se u Drvar vratili da ostanu i opstanu. Svoj život iz temelja počeli su, ponovo, da grade prije dvadesetak godina. Na pitanje kako se živi, domaćica Olivera kaže teško.
„Imamo za svoje potrebe, imamo stoke nešo, voćarstvo nam je prioritet a od 2014. Bavimo se preradom rakije od drenjine i svih proizvoda od drenjinne. Da nam nije drenjine, Boga mi, bilo bi nam teško“, priča nam Olivera Lela Jović, Drvar selo.
Tridesetak kilometara od Drvara je selo Bunčevac i porodica Bukva. Žive od stočarstva. To im je jedini izbor prihoda, jer posla nema. Domaćin Stevan razočarenje ne krije. Teško je to što su Srbi povratnici zaboravljeni od kantonalnih vlasti.
„I ja razmišljam da odem rekao sam vam malo prije da i ja odem. Svagdje je bolje nego ovdje jer što god čovjek se obrati, bilo kome, suvišan je ovdje, na ovom prostoru, nema. Eto meni je 50 godina, posla nema, šta imam da očekujem, šta ću čekati“, kaže Stevan Bukva iz sela Bunčevac.
Otići sigurno neće Igor Aleksić. Kaže, teško se živi ali pošteno. Igor živi od stočarstva i poljoprivrede. Jedan od najvećih problema je voda.
„Mi imamo zastarjeli neki stari vodovod ako zatražite ne može meni opština tu mnogo pomoći. Tu treba malo više kanton da pomogne ili Federacija niko to ne vodi računa“, rekao je Igor Aleksić, Vidovo selo.
Opština je prva adresa za pomoć svim Drvarčanima. Ljudi se uglavnom bore za egzistenciju kaže Dušica Runić. Značajna podrška stiže od Srpske i Srbije. Problema je mnogo.
„Svi prihodi koje naplaćuju naši sugrađani u 90 odsto slučajeva su prihodi kantona. U odnosu na prirodne resurse sa kojima raspolažemo i voda i šuma kao lokalna samouprava, nemamo uopšte benefit, ne ostvarujemo zato što šumama raspolaže kanton a vodama raspolaže Federacija“ pojašnjava Dušica Runić, načelnik opštine Drvar.
Ono što je jače od svih problema sa kojima se Srbi u Kantonu 10 suočavaju je volja za opstankom, da budu svoji na svome. I to, kažu, nikada i ništa neće promijeniti.
