Као посљедица мјера које је прошлог мјесеца предузела америчка администрација донесена је одлука о прекиду пословања УНА телевизије у БиХ, Хрватској, Црној Гори и Македонији, као и о гашењу фирме УНА World Network.
Овим поводом огласила се и Дубравка Гајић, главни и одговорни уредник УНА ТВ.
"Карактере људи и животне ситуације далеко лакше хендлам него емоције. Своје сам утомила давно на тежи начин научивши да су људске звијери увијек жедне туђе несреће и туге. Моје емоције стога резервисане су за моја четири зида. Ипак данас, тешко их је избјећи.
Нисам очекивала УНУ, нисам уопште очекивала да ћу се вратити у новинарство. Али десило се. Почела сам од почетка, буквално. Без простора, без сјаја и глама како обично људи мисле да ушеташ у бљештавило, јер другима је све лако. Сјећам се тежине првих дана када нико није хтио да пређе на УНУ због претходника који је регрутовао људе. Сјећам се подсмјеха људи и чаршијски упућених порука преко „добронамјерника“, пројекат неће заживјети, али јбг не знају они мене, кажи ми не и ја пролазим. Прошла сам, од НЕ до ДА, не искључиво новцем како се прича када желе да нас унизе (иначе да вам откријем тајну ја искључиво за новац радим, јер обично ме то траже када треба да платим рачуне и храну), већ условима рада које сам нудила. Спојила неспојиво у само мало несавршен спој којем је једина граница била професионализам. Са тим људима сам градила сваки УНА.ДАН, сваку емисију. Уложила знање и енергију, Богу хвала сасвим нескромно имам и једно и друго и за само двије и по године УНА БиХ ушла је међу првих 10 по гледаности. Није више био проблем кога ћу довести, новинари су се нудили сами. Моје новинарчине познајем у душу, знам им лош дан, познајем им осмјех, знам им реченицу, знам им мане и предности, користим их искључиво да из њих извучем максимум. У чијем год тиму да буду, биће онакви какви су им менаџери. Јер треба знати.
Какве смо све препреке савладавали, јер ми смо покривали тржиште БиХ, што значи максимална порализованост. Саговорници неће да дају изјаве – етикетирали нас – Додикови. По чему питам? За двије и по године по једном гостовао у „Реактору“ једном у УНА.ДАН-у. Нека се зброје ови што су нас етикетирали, нека зброје и друге владајуће. Знате ли да има владајућих у Српској који НИКАДА нису хтјели дати изјаву за УНУ јер је нису осјећали довољно својом? Питајте опозицију чији смо да ли смо их заборављали. Знате ли како смо на мала врата отварали саговорнике у Сарајеву, колико одбијеница смо добили и од политичара из ФБиХ, па и вртића, али нисмо стали ни посустали. Знали смо да се кредибилитет гради професионализмом. И ето нас у првих десет за само 2,5 године – поновићу то – јер то је успјех, а успјех се овдје не прашта.
Да се вратим на мој тим, како сам их састављала тако сам осјећала да са њима желим да подијелим крај. Крај који ничим нисмо изазвали. Безуман пуцањ у медиј – демократија се окреће у гробу. Али немојте мислити да ово иде само на терет америчке амбасаде иде и на оне првоспоменуте „добронамјернике“ који се ових дана одају у својој посвећености постављању клипова и патворене туге.
Читам дивне коментаре људи који су нас препознали као професионалце и хвала им. Има и оних, који човјеком никада неће бити јер то је заиста тешко, то захтјева интелект и емпатију. Ти ме не интересују. Сви ћемо ми наћи посао и нећете вјеровати (ово за погане, јер ја баш волим да назовем ствари правим именом) имати плату, али овакве услове тешко, ово је жал за њима.
Хвала мојој екипи", навела је она.
