Одлучио сам да се повучем, али тек када и запосленима и јавности представимо рјешење које ће очувати радна мјеста и компаније, најавио је Ђорђе Ђурић, власник Infinity International Group, који се средином прошле седмице заједно са овом групацијом и неколико њених чланица нашао под санкцијама америчке администрације.
Признаје да одлука није лака, јер су компаније градили улагањем у знање, квалитетан кадар и освајање технологија. Поносан је на чињеницу да је тај раст и развој текао упркос бројним препрекама и на домаћем терену, као и спекулацијама и политикантству којима су многи покушавали да уруше пословни углед и којима су, како каже, на неки начин и призвали све ово што се сад десило.
Како сте доживјели санкције које вам је увела америчка администрација?
Осјећај неправде преовладава, јер немате коме да се жалите. Неко је одлучио да тек тако стави и моје име на неку листу, циљано покуша да ми укаља образ, а све то без било каквих доказа. Због таквог потеза можете да останете без дијела грађанских права, јер та моћна влада својим декретима контролише и неке важне међународне механизме. Када сте изложени таквој дискриминацији, иако сам привредник, схватите да то више нема везе са економијом, али и здравим разумом. Зато и не преостаје ништа друго, него само да констатујем да је важно да је човјек здрав и да има породицу на окупу, а све остало ће се временом превазићи.
Када је у питању Infinity International Group јасно је да оваква врста обрачуна са домаћим компанијама које су уложиле много напора, труда и знања да у области информационих технологија и енергетике направе помаке и на нашем простору, вјероватно није забиљежена, и у том смислу тешко је уопште протумачити све ово што се дешава. Дакле, у питању су компаније које броје више од 700 људи, које су имплементирале бројне важне пројекате и на тај начин унаприједиле пословање и ширу друштвену заједницу. Наша идеја и жеља од старта је била да на домаћем простору изградимо јаку домаћу компанију која може да парира свјетским стандардима и у којој ће своје мјесто наћи бројни домаћи стручњаци које ћемо овде и задржати. У свему томе смо и успјели, а, на крају, ово добили као „награду“.
Какве импликације ове санкције могу да имају по пословање Инфинитy групације и њених чланица?
Управо највећу забринутост је изазвала чињеница да су санкције уведене Infinity International Group и њеним најзначајнијим чланицама. Оне шаљу ружну и забрињавајућу поруку да би овако нешто могло да постане правило. Данас је то седам компанија, сутра 77. Дакле, ни послодавци ни запослени нису више сигурни у сопственој земљи, чак ни ако послују у складу са законом, поштујући све норме и обавезе.
Када је у питању Infinity International Group, у ових неколико дана није било директних посљедица, али судећи по неким ранијим случајевима можемо очекивати да реагују банке, а свакако да ће се и наши партнери и клијенти наћи пред одређеним изазовима. Заиста је ред да се поштују закони и наша права као компанија које запошљавају стотине радника, а све обавезе и према радницима и према држави уредно измирујемо. Логично је да држава треба да стане у заштиту привредних субјеката из Бањалуке који су угрожени оваквим потезом једне стране владе. Не тражимо никакав повлаштен положај, али да се принципјелно заштите они који овдје, у Републици Српској и Босни и Херцеговини свакодневно стварају нову вриједност и доприносе повећању БДП-а.
У јавности је највише примјетна забринутост за судбину стотина радника који су запослени у компанијама које су под санкцијама. Како намјеравате да превазиђете тренутну ситуацију?
Наћи ћемо најбоље могуће рјешење које би осигурало да компаније наставе са радом. Они који су ме боље упознали у бизнису знају да се са сарадницима упорно борим за боље резултате, али и да рационално промишљам. Зато су у овој ситуацији запослени на првом мјесту, јер смо окренути проналаску модела који ће њима и њиховим породицама осигурати миран сан.
И са њима разговарамо ових дана и драго ми је што се види да имају разумијевања за ситуацију. Колико год да је човјек забринут за сопствену егзистенцију када чује непријатну вијест попут ове од прије неколико дана, охрабрује чињеница да се види да нас све боли неправда и да ћемо бити солидарни да заједно сачувамо оно што се стварало. Њихова радна мјеста и плате су за нас приоритет и зато ће бити понуђен модел којим ћемо управо запосленима створити претпоставке да наставе нормално да раде.
Пошто сам овим санкцијама лично етикетиран, најмање што могу учинити је да у наредном периоду не будем сметња у процесу консолидације цијеле групације. Конкретно, одлучио сам да се повучем у жељи да тиме помогнем онима који остају, али нећу отићи док не дефинишемо ново рјешење за одржив пословни систем. Немам намјеру да тек тако дозволим да се стави катанац на фирме које смо створили што је очигледно циљ оних који су санкционисали, али и неких овдје, код нас, који на то гледају као на прилику да се ријеше конкуренције. Зато ћемо наредних дана сигурно изаћи са најбољим могућим рјешењем пред јавност. Могу само да кажем да је сада неколико опција на столу и не бих у овом тренутку било шта да прејудицирам.
Судећи по овом што сте рекли, сматрате ли онда да иза свега стоји и притисак конкурентских компанија и струја којима не одговарају јаке и оспособљене, домаће компаније?
Посматрајући глобалну, свјетску ситуацију, сигуран сам да је тако. Ми смо успјели да нарастемо до те мјере да ни од кога не зависимо, јер смо освојили савремене технологије и прилагодили их локалним потребама, оспособили и сачували квалитетан, домаћи кадар и створили услове да скоро свугдје у свијету са својим капацитетима и знањем можемо да будемо конкурентни. Кад све то саберете, јасно је да многима не одговарамо.
На први поглед о вама нема пуно информација у јавности. Да ли вам то сада отежава ситуацију?
Као и иначе у животу, неко се више експонира, а неко ради и не слика се. Увијек бирам ово друго иако то представља ризик да неки спекулацијама измишљају ствари о вама. Тако, рецимо, због истог презимена појављују се лажне приче да сам син Драгана Ђурића, власника Зекстре који је раније инвестирао у Бањалуци, што је ноторна неистина. Имамо само исто презиме, нисмо у родбинским везама, али неки не бирају средства и служе се чак и таквим подвалама у својој прљавој игри. Истина је да долазим из породице привредника из Србије и да сам наставио да градим бизнис гледајући свог оца који предано и данас ради. Зато намјеравам да фокус мојих пословних активности у будућем периоду поново буде у Србији.
(Извор: Независне)
