Док се многи, у овом периоду, суочавају са постпразничном депресијом, на југу Српске еуфорија још увијек траје. Тугу и нерасположење Требињци не осјећају, напротив радују се свему што предстоји.
- "Осјећам се исто као испред празника, чак можда и љепше, обавим то и буде фино. Све ми здраво, обавезе неке немам , користим старост своју.
- Дуго нас држи еуфорија која је претходила тим празницима. Пошто овај православни народ увијек има неке празнике и славе, дуго траје то разположење, увијек има неки нови празник којем се радујемо.
- Не, напротив. Послије празника сам толико растерећена, релаксирана. Јер у овим годинама празници ме оптерећују, а не растерећују.
- Све је лакше када је човјек са фамилијом. Било је тога када је одвојен човјек од породице."
Психијатар Зоран Радовић појашњава да је за добро расположење јужњака, највише је задужено сунце. Са 250 сунчаних дана у току године, они су задовољни, мада значио би који сунчан дан више.
"Мада то код нас, што се тиче нашег локалитета и географије југа Херцеговине, то се баш не може за нас примијенити, јер је Требиње познато да има преко 250 сунчаних дана. Свједочили се прије 10-15 дана колико смо ми имали сунчаних дана у току овог зимског периода. Многе ствари које важе негдје тамо друго, не важе код нас", објашњава Радовић.
Разлога за тугу, на југу Српске, нема. Велики број вјерских празника, током јануара, одржава добро расположење.
"Онда су ту вјерски празници, на тим празницима ми смо весели. Или смо код себе или идемо код других. Последица може да буде премор физички, истрошени џепови, вријеме годишњих одмора се завршава, идемо опет у ону радну колотечину", каже Радовић.
Код Требињаца нема зиме, ни зимског нерасположења. Сунце и кафа на отвореном чини их отпорним на постпразничну депресију.
