Већина људи неизоставно ставља новчић у божићну чесницу, јер се вјерује да доноси срећу и благостање, док се парче бадњака убацује како би ономе ко га пронађе донијело плодност и добро здравље. Из истог разлога, у чесницу се често додаје и дрен.
У неким крајевима, у чесницу се стављају кукуруз (за свиње), пасуљ (за овце) и овас (за коње), док они који гаје живину додају зрна пшенице.
Особа која пронађе новчић или бадњак требало би да их чува на посебном мјесту, док се зрна пшенице, овса, пасуља или кукуруза дају животињама за које су намијењени. Такође, у неким предјелима постоји вјеровање да, ако се тесто током печења подигне изнад, на примјер, кукуруза, управо тај усев ће те године добро родити.
Гдје леже коријени овог обичаја?
Обичај припреме божићне чеснице има дубоке корене у православној традицији и српској култури, а вјерује се да потиче из предхришћанског периода, када су слични обреди имали симболичну улогу у обезбјеђивању плодности, здравља и благостања. Увођењем хришћанства, овај обичај је добио ново значење, повезано са прославом рођења Исуса Христа и јединством породице.
.webp)
Чесница се припрема на Божићно јутро, често од једноставних састојака попут брашна, воде и соли. Кључни елемент овог обичаја је стављање новчића у тијесто, што симболизује срећу и благостање. Припрема чеснице укључује цијелу породицу, чиме се наглашава заједништво и солидарност.
(Курир)
.webp)
