На Богојављење, које се обиљежава 19. јануара, традиционално, у бројним градовима и општинама широм Српске, након литургије, плива се за часни крст.
Зашто се баш на овај начин обиљежава велики празник, те који се још обичаји вежу за овај дан
Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских празника, који представља објављивање Богочовјека и увођење Христа у месијанску мисију. Тога дана се, према Библији, послије крштења Исуса Христа у ријеци Јордан, које је обавио Јован Крститељ, Свети дух у виду голуба спустио на раме Исусово и зачуо се глас Бога Оца с неба. Тако се Бог јавио у три личности: Оца, Сина и Светог духа. Тога дана се завршавају такозвани некрштени дани, када се не врши обред крштења, јер ни Исус Христос није био крштен.
Шта представља обичај пливања за крст?
Обичај пливања за крст потиче од давнина, те симболизује човјека који тежи да кроз муке и страдања достигне чистоту. Свештенство појашњава да је крст симбол страдања, а да човјек током живота носи сопствени крст, баш као што је Исус Христос носио свој. Поента тога је да човјек треба да буде спреман да све то поднесе, с тим да је један од основних циљева пливања за часни крст на Богојављење заправо саборност људи који се окупљају. Такође, циљ је дружење и слављење Исуса Христа. Наводе и да се пливање погрешно схвата као да има такмичарски дух, већ је његова симболика да сви уједињени у вјери треба да изнесу крст из воде, што суштински симболише заједницу.
Вјерује се да крст, који би требало да буде направљен од залеђене прошлогодишње богојављенске водице, оном ко први доплива до њега, доноси срећу током цијеле године.
Који се још обичаји вежу за овај дан?
Дан прије Богојављења, односно на Крстовдан, као и на сам празник, врши се велико освећење воде у храму, или у порти храма. Та вода се узима и носи кући, те се чува као чудотворна света драгоцјеност. Вјерује се да, ако се том водом пошкропи кућа ради освећења, то ће је заштитити од демона и осталих нечистих сила. Та вода се пије цијеле године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја гријехова, очишћења душе и тијела.
Вјерници се, на Богојављење, поздрављају ријечима “Бог се јави”, а отпоздрављају са “Ваистину се јави”. Иначе, у периоду од Божића до Богојављења се не пости, али на Крстовдан се пости, без обзира на то који је дан.
Код српског народа су се развила бројна вјеровања и обичаји на Богојављење, па се тако вјерује да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити. Обичај је био да неудате дјевојке ставе огледалце испод јастука ноћ уочи Богојављења, јер се вјеровало да ће сањати мушкарца за кога ће се удати.
Некада су младе дјевојке на богојављенско јутро одлазиле на нетакнути извор, бацале покоје зрно пшенице и кукуруза у њега, изговарајући сљедеће ријечи: “Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве.” Затим би захватиле воду и односиле је до кућног прага. гдје су их чекали остали укућани.
Тако су и старије жене у селима водиле рачуна о временским приликама за Богојављење, како би знале какво их вријеме очекује. Вјеровало се да ће, ако на овај дан буде јак мраз, или ако пада снијег, година бити родна, а ако буде ведро, година ће бити сушна.
Такође, обичај је био да се на Богојављење изађе на неку вјетрометину, изнесе мало пепела и пушта помало из руку, како би се одредио који се вјетар закрстио, односно побиједио на Крстовдан. Ако је дувао источни вјетар, то је значило да ће година бити сушна, ако дува југо, да ће бити кишна и болешљива, док је западни вјетар предсказивао родну годину.
Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се ујутру, прије сунца, обави ритуално купање у ријеци, преноси Глас Српске.