-  Recimo imate kamion od 33 palete materijala koji pokrivate kućnim carinjenjem i šaljete jedan mjerni uređaj ili 15 komada reklamacija i čitav taj kamion ne može da ide kroz proces kućnog odnosno lokalnog carinjenja nego ide kroz redovni uvoz odnosno izvoz, čitav dan se zadrži na terminalu umjesto da samo 45 minuta bude u krugu firme – kazao je Boban Čegar, direktor firme “Mehanizmi B”.

I to je samo jedan od primjera kada se domaći privrednici hvataju za glavu, a za tu glavobolju stiže lijek. Suvišni propisi bi uskoro mogli u prošlost. Tačnije, na "giljotinu".  Vlada je formirala savjet i operativno tijelo, koje će se pozabaviti svim - od toga ko je donio propis, šta mu je bio cilj, šta se treba mijenjati i šta bi se postiglo njegovim ukidanjem.

-          Mnoga ministarstva i ostale agencije će morati da odgovore na pitanje zašto je taj propis u praksi. Privrednici se ne žale puno na iznos taksi i naknada to su iznosi od 10, 20 ili 50 maraka ali se žale na proceduru za dobijanje jer treba proteći nekoliko dana ili desetine dana da se dođe do nekog dokumenta – rekao je Pero Ćorić, direktor Privredne komore Republike Srpske.

Oko 900 procedura je svakodnevno u upotrebi u privredi Srpske. Svaka će biti ažurirana, njena opravdanost i koštanje ispitani. 

-          Ako vam se svaki put traži u svakoj proceduri te registracija firme, te potvrda o plaćenim porezima, te potvrda iz Poreske uprave ovakva ili onakva, a evidentno je da sve te podatke država posjeduje. Naš cilj kroz ovo je da država na sebe preuzme pribavljanje podataka koji imaju kod nje a da samo one nedostajuće podatke dostave građani i poslodavci – poručio je Saša Trivić iz Unije udruženja poslodavaca Srpske.

Cilj giljotine je da se smanji vrijeme i novac koje privrednici, ali i obični građani potroše ispunjavajući procedure. Privrednici sve svoje prijedloge za "giljotinu propisa" mogu da dostave Uniji udruženja poslodavaca do kraja jula.