Вид Луковић из прелијепог, али напуштеног села Плешин на Голији поклања земљу онима који су спремни да живе у складу с природом и пронађу срећу далеко од градске вреве.
Вид Луковић (54), горштак са Голије, одлучио је да поклони 10 ари своје земље. На први поглед, то је изузетна понуда, али постоји један кључни услов: нови власник мора да остане на имању током цијеле године, живећи у хармонији с природом, далеко од буке и ужурбаности градског живота.
"Живјети у граду је као бити у предворју пакла”, каже Вид, који је годинама радио у Њемачкој и Аустрији, прије него што је одлучио да се врати у своје родно село.
"Много сам трпио понижења тамо, али нисам могао више. Рекао сам себи: ‘Идем да чувам овце, да ме буди пијетао, а не да ми неко лупа о главу'”, каже он.
Вид живи са супругом, седморо дјеце и шестеро унучади, окружен природом, чистим ваздухом и мирним брдима Голије. Иако је живот у селу тежак, посебно зими, сматра да је свакодневни контакт са природом вреднији од комфора градског живота, пише "Санџак данас".
Његова понуда земље није само чин великодушности, већ и позив на повратак природи, гдје, како каже, "има воде, ваздуха и дрва, али људи су постали робови централног гријања и лимузина".
Јединствен услов: Живот у селу, а не викенд авантура
Вид није заинтересован за оне који би повремено долазили да уживају у природи. Његов једини услов да поклони земљу је да нови власници остану у селу током цијеле године, дијелећи животне задатке и међусобно помажући једни другима.
"Тражим људе који су спремни да раде, да се посвете животу овдје, да имају љубави према земљи и раду. Све што се овдје посије, то и никне. Али треба радити. Човјек мора да покаже да је спреман на живот овдје – љето и зима, киша и снијег", објашњава Вид.
Његова дјеца су одлични јахачи, а породица посједује чак десет коња, које користе за организацију јахачких тура по дивљим предјелима Голије. Вид сматра да овај дио Србије нуди огромне потенцијале за оне који су вољни да раде и уживају у једноставном животу у природи.
"Голија је божија љепота, божији дар. Има овдје толико неистражених љепота које не можеш да видиш док не дођеш овдје не живиш", каже он са осмијехом.
Апел за спас школе и будућност дјеце
Вид је такође забринут за будућност сеоске школе, која тренутно има само једног ученика – његовог сина. Пријети опасност да се школа затвори за двије године уколико не буде више дјеце.
"Имамо дјецу, живи смо. Немамо их – пропали смо", поручује Вид, наглашавајући колико је важно да се млади врате селу и оживе заједнице.
Критикује и модерни начин живота, посебно употребу технологије међу дјецом.
"Откако смо дјеци дали телефоне и послали их у вртиће, а родитеље у домове, црно нам се пише", каже он.
Вид Луковић је човјек једноставних вриједности, али великих ријечи. Његова понуда земље је много више од материјалне вриједности – то је позив за повратак коријенима, за живот у складу с природом и на заједништво које се у модерном друштву све више губи.
