И док ми упорно покушавамо да се придржавамо сваког слова Дејтонског мировног споразума, јер нам је он гарантовао мир, са друге стране, а посебно уз помоћ странаца, да ли у виду судија или високих представника, покушавају да нам намећу рјешења, одлуке, закључке, и само производе контраефекат. Намећу нам оно што не желимо, и што то више раде, то нас само још више гурају у самосталност Републике Српске, за коју су наши очеви и синови дали своје животе, каже Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.
"Са приближавањем датума када је потписан Дејтонски мировни споразум присјећамо се шта смо добили, шта изгубили и шта зауставили тог 21. новембра 1995. године. Оно најважније прекиннуто је убијање на овим просторима и дата могућност да даље наставимо да живимо једни поред других. Намјерно потенцирам ово једни поред других, јер једни са другима се показало као "нешто на силу", скоро па немогућа мисија.
И док ми упорно покушавамо да се придржавамо сваког слова Дејтонског мировног споразума, јер нам је он гарантовао мир, са друге стране, а посебно уз помоћ странаца, да ли у виду судија или високих представника, покушавају да нам намећу рјешења, одлуке, закључке, и само производе контраефекат. Намећу нам оно што не желимо, и што то више раде, то нас само још више гурају у самосталност Републике Српске, за коју су наши очеви и синови дали своје животе", каже Граорац и додаје:
"Много смо надлежности изгубили на штету Републике Српске И данас смо свјесни да ни милиметра више не смијемо посустати, иначе смо изгубили све за шта су проливене велике количине крви, које немају цијену и са којима се не смијемо играти.
БиХ је једино могућа у дејтонским оквирима и само на таквим темељима могућа. Свако друго рјешење води нечем другом, неком другом уређењу. И понављам, немамо право према нашим гробовима да пристајемо на било каква рјешења која умањују значај и постојање Републике Српске, која има све потребно да може да функционише, те зато уколико је странцима, а и другој страни битно да постоји БиХ, нека се држе слова Дејтона. Са друге стране, рекли бисмо да никада даље нисмо били од њега, с обзиром на све потезе које повлачи Kристијан Шмит у посљедње вријеме, нападајући нашу Републику Српску и њене институције.
Судским процесима само се урушава тешко стечени мир, а о повјерењу у правосудне институције да и не говоримо. Само се једна страна процесуира и оптужује за најтеже злочине, док остали бивају амнестирани или чак им омогућено да не издржавају ни оне минималне казне.
Све ово није темељ заједничког живота на овим просторима, а највећи кривци су они који би требало да се држе Дејтона као свете књиге, па се на крају крајева поставља и питање да ли је њима уопште и стало до дејтонске БиХ или је ово само увод у унитаристицку БиХ. Е, такву БиХ не желимо, јер би у њој ми као народ нестали, а то не смијемо дозволити због преко 30.000 жртава из протеклог рата. "
