На локалитету Станића брдо, петнаестак километара од Лушци Паланке, општина Сански Мост, у протеклу суботу одржана је традиционална девета по реду "Грмечка косидба", а организатор овог догађаја било је Завичајно удружење Сањана "Грмеч", које сједиште има у Бањалуци.
Према ријечима представника овог удружења, циљ манифестације је његовање, те очување традиције и културе житеља подгрмечког краја, а временом је догађај постао традиционалан па се одржава сваке године првог викенда у јулу.
“Нажалост, подгрмечка села су данас пуста и овакви догађаји су прилика да им бар накратко удахнемо некадашњи живот и представимо га у облику како се он одвијао некада”, казао је Миле Црномарковић, један од косаца родом из сусједног села Дабра, који је на косидбу допутовао са супругом Гораном из Србије. Према његовим ријечима, косидба је била један од најтежих физичких пољских радова које су обављали искључиво мушкарци, док су жене припремале храну за све учеснике.
Косце је позивао домаћин, власник имања, а позивани су снажни и искусни сељани вични овом послу. Као у некадашња времена, учесници овогодишње косидбе на ливаду су дошли у јутарњим сатима како би поклепали и наоштрили своје косе. Потом су се подијелили у групе од по десетак косаца или такозване косачке мобе. Сваку мобу предводио је косибаша, брз и вјешт косац с најширим откосом или мавом. Задатак косибаше је да даје ритам и темпо осталим члановима мобе који га морају пратити те косити сложно и синхронизовано.
Током косидбе потребно је наоштрити косе, а тренутак за то одређује сам косибаша. Када он почне оштрити косу, тада исто раде и сви остали косци, а истовремено то је прилика за одмор и предах.
На овогодишњу косидбу из далеке Аустралије, допутовао је и Јово Предојевић гдје живи задњих четрдесет година. Јово је рођен и одрастао на Станића брду, за њега је ово посебан дан И догађај јер га враћа у дјетињство, младост када је он био косац. Јово се са великим емоцијама присјећа тог времена када је њиву косило пар десетина косаца у косачким мобама, истичући да љубав према родном крају нема цијену "Ма гдје живјели на земаљској кугли срце и душа су у завичају”.
Јанко Пилиповић из Лакташа на косидбу је довео своју унучад да им уживо пренесе како је то некада било, која је улога дјеце била за вријеме косидбе, како су дјеца носила воду, косцима.
Иначе, поменуто удружење окупља Сањане разасуте широм свијета, а осим што његују љубав према завичају и преносе је на нове генерације, у протеклом периоду организовали су низ хуманитарних акција како би се материјално помогло сиромашним повратничким породицама. Међу акцијама које су реализовали били су уређење локалних путева и јавних простора у подгрмечким селима.
