Један позив промјенио је све. У суботу у 14 часова и 18 минута јављено је из Минска да Милена Свјетлановић има 15 сати да стигне у Бјелорусију јер се појавио донор за бубрег. Минуте су одлучивале. Радост, страх, неизвјесност али и велика снага и воља за животом преплавиле су 18-годишњу Милену. Након три године чекања, њен сан се остварио- прилика да добије шансу за будућност.
“Ја сам својом борбом издржала ово данас, добила сам орган и жељела бих да се захвалим Фонду солидарности „Душа дјеце“ и Јасминки Вучковић која ни у једном моменту није одустала од мене. Вјеровала је као и ја сама да ћу добити тај позив и да ћу успјети. Хвала свима у Фонду који су бринули за мене и обезбиједили средства да могу да дођем на трансплантацију. Жељела бих да се захвалим мом донору, иако не знам ко је“, рекла је храбра Милена.
Њен глас који се на далеко чује и храброст познати су јавности. Прије годину дана своју животну причу подијелила је пред нашим камерама. Због здравствених потешкоћа користи преко десет лијекова дневно, прање косе, одлазак до трговине, за њу је изазов. У петочланој породици Свјетлановић ради само отац и то за минималац. Мајка Зорица није запослена јер се мора бринути о њој. А плата која пристиже у њихов дом није довољна за основне потребе а камоли за све лијекове који су јој неопходни.
„Контролишем се сваки мјесец, идем код нефролога сваки мјесец, за штитну жлијезду идем свака три мјесеца, у Бјелорусију идем свака три мјесеца и код психијатра идем сваких мјесец дана зато што ми је психијатар био подршка јер сам била јако слаба кад сам кренула на дијализу и требала ми је морална подршка“, каже нам Милена.
Ипак, храбро срце Милене одговорило је на све потешкоће. Kада је добила позив спаковала је кофер најпотребнијих ствари и кренула на пут и то - сама. Да је велики борац, томе свједочи и Драгослав Шиник, предсједник Удружења дјеце са потешкоћама у развоју. Велику радост због трансплантације није могао да сакрије.
"Нисам упознао дијете са већом вољом за животом, већег борца. Замислите дијете од 15 година које иде на дијализу и које је преко интернета сазнало за клинику у Бјелорусији, гдје је сама тражила себи спасење и лијек", рекао је Шиник.
Све се одиграло филмски, прича Јасминка Вучковић, директор Фонда солидарности „Душа дјеце“. Позив који је добила у њој је покренуло ванљудску снагу јер је свјесна да је то прилика која је ријетко пружи. У само неколико минута организовала је у потпуности пут до Минска - превоз, авионске карте.
Милена је само једна од 264 дјеце која су од почетка године уз помоћ Фонда солидарности упућена у иностранство на лијечење. Kако кажу, она је прави примјер младе дјевојке, која би могла послужити за примјер и другим људима, много старијим од ње саме. Оличење је зрелости, неустрашивости а њен труд, жеља и борба су заиста на крају уродили плодом.
