Да живот пише романе и понекад слаже невјероватне сценарије за филм показује и прича Фариса и Фахира Саке, сина и оца из села Дуганџић код Олова у Босни и Херцеговини.
Харисова борба са опаком болешћу бубрега трајала је пуне 22 године.
Каже како је мајка, кад је имао четири године, примијетила да нешто није у реду и одвела га је код љекара.
"Од тада је почело моје лијечење, моја борба за живот, да би 2008. биопсијом бубрега установљена дијагноза – Пролиферативно Мембранозни Гломерулонепхритис. Здравствено стање почело је да ми се погоршава 2019, а у јануару 2021. љекари су ме упутили на хемодијализу. Преселио сам се у Сарајево гдје сам радио у кол центру једне фирме како би лакше одлазио на хемодијализе", каже и додаје:
"Ишао сам двије године и седам мјесеци три пута седмично по три и по сата на хемодијализе. Никад ниједну нисам прескочио".
Док је дијализа трајала Фарисов отац Фахир (60) чврсто је одлучио да свом сину помогне тако што ће му донирати бубрег, па су у јуну 2022. њих двојица кренули пут Истанбула.
У међувремену, како породица Сака није могла финансирати одлазак и лијечење у Турској, јер је Фарисов отац столар, а мајка Шевала домаћица, у БиХ и иностранству покренут је апел за помоћ и убрзо од добрих људи прикупљан је новац за трансплантацију.
Међутим, срећа оца и сина кратко је трајала. Претраге у болници у Истанбулу, којима се донори уобичајено подвргавају прије трансплантације, показале су да Фахир има карцином на лијевом плућном крилу.
Закључак турских љекара био је да се трансплантација не може урадити док се не санира Фахиров здравствени проблем.
"Тада прикупљена средства, око 60.000 КМ, потрошена су на операцију оца, његово лијечење, додатне претраге, хемотерапију. Имао је три хемотерапије од јула до октобра 2022, а послије тога три контроле до јуна 2023. године кад су нам саопштили да је карцином угушен и да се није повратио и да мој тата може да ми донира бубрег", говори Фарис.
Жели кући, ужелио се мајке
Поново је покренут апел за прикупљање новца за Фарисову трансплантацију, па је од јуна до септембра ове године прикупљено 50.000 КМ.
"Након што је новац прикупљен, отац и ја могли смо поново у Истанбул. Опет смо урадили све потребне претраге и овог пута се показало да отац може бити донор. Трансплантација је успјешно урађена 10. октобра. То је датум мог другог рођендана, јер сада могу да маштам о животу, будућности, путовањима, породици коју желим имати. И отац је хвала Богу добро. Ране нас мало боле, али то је нормално, проћи ће", говори Фарис који се још увијек налази у Турској.
Каже како је из болнице отпуштен 16. октобра, а да је данас дошао на другу контролу.
"Љекари тренутно прилагођавају терапију мом организму да не би превелика доза лијекова нарушила остале органе. Шта да вам кажем, пресретан сам, а и мој тата… Бројим сваку прескочену дијализу јер бубрег ради уредно, а налази су се побољшали за 90 посто. Још је све свјеже, па се тешко крећем, отац би могао кући, он је боље од мене, али неће да ме остави. Чекам када ће ми љекари заказати трећу контролу, ако буде за мјесец, желим ићи у Босну, пожелио сам се мајке, а и отац ћа са мном", рекао је на крају разговора за "Фактор", Фарис Сака.