Направити добру и квалитетну ракију није лак посао, каже Милан Топаловић, бивши начелник Лакташа. Пензионерске дане посветио је хобијима - воћњаку и производњи ракије. Задовољан је како му посао иде. Ни купаца не мањка.
"Ми производимо два производа, виљамовку и шљивовицу и то је углавном ово наше подручје, регија Бања Луке. Нешто смо мало изашли у Србију, београдско тржиште, преко Фрутеле али то су скромне количине", рекао је Милан Тополовић из Дестилерије "Тополовић".
"То је велики потенцијал на овим нашим просторима, ако се усклади знање и велики труд то може бити и профитабилно, могу породице пристојно да живе од тога", додаје Милан.
Ракија је заштитно пиће овог поднебља, али мора бити препознатљивија и цјењенија на европском и свјетском тржишту, сложни су произвођачи љуте капљице.
"Радиће се о повећању културе испијања и производње ракија и дизању репутације и нивоа наше плементие шљивовице", рекао је Бранко Дрљача из Фондације "Култура ракија".
"Желимо једноставно да покажемо да је наша воћна ракија један веома, веома племенит производ који може да нас заступи не само у Европи него у свијету", додао је Бранко.
У Српској се годишње се произведе око 1.200.000 литара чистог алкохола, од те количине двије трећине су воћне ракије. Ту количину на тржиште избаце 94 дестилерије.
"Оно што је наш циљ у наредним годинама јесте да имамо што више квалитетних, типичних, стандардизованих ракија како би могли изаћи на озбиљна тржишта", рекао је Горан Бурсаћ, помоћник министра.
Ракија мора да има своју декларацију, да буде у стандарду који прописују закони и европске регулативе.
Прозиводња ракије, дакле, мора испоштовати одређене прописе. Али и конзумација такође, посебно у саобраћају. Добре ракије итекако имамо, али увијек имајте на уму најважнију ствар након љуте капљице - никада за волан.
