На имању породице Станивуковић тренутно се интензивно бере слатински парадајз, препознатљив бренд тог краја. Ова касна сорта парадајза узгаја се на традиционалан начин, одликује се високим квалитетом и отпорношћу, обезбијеђен је и пласман.
Међутим, изазова у производњи није мањкало, па ће и приноси бити нешто мањи од очекиваних.
"Проблем ове године су јако високе температуре, не може се дању радити тако да смо приморани интензивније радити ујутро и увече, јер је у пластеницима 40- 50 степени и не може се радити. Други проблем је недостатак радне снаге јер нас ипак има у кући па некако стижемо", каже Дарко Станивуковић, пољопривредни произвођач из Слатине код Бањалуке.
Нико није без посла и задужења. Да се не касни са брањем брине и најмлађи члан породице срећко.
"На почетку уберемо парадајз, носимо у гаражу и тамо пакујемо, мама и тата пакују. -А реци ми обилазиш ли ти пластенике, гледаш да ли нешто треба парадајзу? -Ја сам у пластенику сваки дан", каже Срећко Станивуковић.
Најважније је да се ради о нашем, традиционалном парадајзу и да потрошачи знају шта купују, па бирају домаће, а не увозно, индустријско поврће, каже Драшко Башић, пољопривредни стручњак који се такође бави узгојем слатинског парадајза.
"Овај наш слатински парадајз се узгаја искључиво на земљишту стајњаком, наш парадајз је потпуно природан, чист парадајз. Била нам је и републичка инспекција и узели су узорке и добили смо резултате да је нису видјели тако чист парадајз. Ми ако не морамо ни не третирамо", прича Башић.
На имању наших домаћина годишње се убере и до 40 тона слатинског парадајза. Од почетка брендирања прошло је четири године, интересовање потрошача за слатински парадајз је велико, али недостатак радне снаге чини да не постоји могућности ширења производње.
